Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Snežana Jović o mirisima i njihovom uticaju na nas

12.02.2022. 12:34 12:50
Piše:
Foto: Marina Jablanov-Stojanović/Snežana Jović

Čulo mirisa spada u najmanje istražena čula, a paradoks je da baš mirisi veoma utiču na naše ponašanje i emocije. Ovo čulo je neposredno povezano s pamćenjem, pa mirisi koje smo osetili i pre više desetina godina mogu da nam vrate sećanje na neki davno zaboravljeni događaj.

Ipak, kada bi se poredili ljudsko čulo mirisa s životinjskim – može se reći da mnogo zaostajemo – jer većina životinjskog sveta ne samo da se oslanja na ovo čulo, nego im je čulo mirisa često mnogostruko osetljivije i razvijenije u odnosu na ljudsko. Pokušali smo da saznamo više o mirisima i koliko oni utiču na ljubavni život od farmaceutkinje Snežane Jović, vrsnog poznavaoca bilja i etarskih ulja.

– Smatram da mi nismo svesni koliko nam znači naše čulo mirisa, međutim, ljudi koji su imali koronu su to imali priliku da osveste kada su ga zbog bolesti izgubili. Pre svega čulo mirisa nas opominje da nešto nije u redu s hranom, ono nas upozorava kada nešto nije prijatno, ono nam omogućava da osetimo feromone osobe koja nas privlači. Čulo mirisa ima jako puno funkcija kod ljudi. Naše čulo mirisa jeste savršeno, ali ga mi tako ne koristimo...

A zašto je to tako?

– Životinje žive na osnovu instikta, a mi pokušavamo da živimo inteligentno, mudro, trudimo se da što manje osećamo, da što manje koristimo instinkt. Mnogi tvrde da nemaju razvijenu intuiciju, ali ona nije samo instinkt, instinkti su ono što dobijamo percepcijom svih pet čula. Mi imamo savršeno razvijena čula, ali imamo i mozak koji kontroliše i barata sa svim tim informacijama i uglavnom radimo ne kako nam kažu naša čula i intuicija. Naprotiv, kao da se trudimo da što više otupimo naša čula, ili da ih ne koristimo. Tako je i sa čulom mirisa.

Spomenuli ste feromone, da biste nam objasnili kakve su to supstance?

– To su hormoni, koji kada se luče pojačavaju seksualnu glad i želju. Oni su hemijske poruke koje mi šaljemo drugima, jer kada privlačimo jedni druge tada lučimo feromone. Ako ste ikad osetili snažnu fizičku privlačnost prema nekom ko vam uopšte ne odgovara znajte da ste bili pod uticajem feromona. Nos je zapravo jedan od ključnih organa u seksualnoj privlačnosti, jer zahvaljujući njemu do mozga dopiru mirisi koji vas uzbuđuju. To su suptilne fizičke reakcije koje lako izmiču svesnom umu.

Da li to znači da mirisi igraju ulogu kod odabira partnera?

– Sigurno da imaju značajnu ulogu, jer seksualna hemija se zasnova na mirisu partnera i snažno utiče na ljubavne odnose. Smatra se da najjači muški feromoni potiču iz predela pazuha, pa ukoliko vam znoj vašeg partnera nije odbojan, to je znak da vam je on privlačan. Nova istraživanja sugerišu da ne samo biramo partnera koji miriše dobro nama, već da taj izbor ima duboke biološke implikacije. Dok udvaranje traje, mnogi mirisi se upisuju duboko u naš mozak, i pomažu nam da se okrenemo određenim partnerima. Prema mnogim istraživanjima žene nadmašuju muškarce što se tiče osetljivosti na mirise.


Manipulacija mirisima

Saznanja do kojih je došla nauka o povezanosti mirisa sa sećanjima i emocijama, u novije vreme počinju da se koriste u marketinške svrhe. Postoje razna istraživanja koja upućuju na to da se pomoću mirisa može uticati na ponašanje kupaca. Upitali smo Snežanu Jović da li je to zaista tačno:

– Poznato je da nam je privlačan miris hleba ili hrane, ali i to da gladni kupujemo više, nego kada smo siti. Mnogi naši supermarketi imaju mini-pekare i mirisom svežeg hleba i peciva privlače kupce ne samo da kupuju ove proizvode baš kod njih, nego ti mirisi bude glad i podstiču ljude da kupuju i druge proizvode i to više nego što im je bila prvobitna namera.


Mirisi utiču na naše kupovne navike, a da li možete da nam objasnite kako se to postiže na mestima gde se ne prodaje hrana?

– Svaki brend ima posebno napravljen svoj miris za prodavnice koji će podstaći ljude da kupuju, to se između ostalog postiže i feromonima. Feromoni se koriste i u industriji parfema i rekla bih da se i time veoma manipuliše. Imam prijateljicu koja radi u firmi koja prodaje izuzetno skupe parfeme koji sadrže potencirane feromone. Na takve parfeme se čeka i po godinu dana. Bez obzira na cenu i na dugo čekanje, verujte, vrlo su traženi!

Da li hrana koju jedemo utiče na miris tela?

– Miris tela odražava stanje našeg imunog sistema i naš DNK potencijal, a prema mnogim istraživačima mirisi koje smatramo atraktivnim potiču od ljudi koji nas genetski dopunjavaju. Veći deo onoga što nazivamo seksualna hemija je direktan rezultat ove kompatibilnosti zasnovane na mirisu. Hrana naravno utiče na miris tela – kada jedemo beli luk on se posle 20 minuta izluči kroz znoj. Slično je i sa mnogim drugim namirinicama, ali mi ne jedemo hranu da bi lepše mirisali... Mi hranu percipiramo drugim čulom – čulom ukusa.

Da li i hrana može da ima mesto u procesu zavođenja kao što je to u filmu „Sedam i po nedelja“?

– U seksualnoj igri je jako važno da su nam sva čula otvorena i da uživamo svim čulima – zato je osim čula dodira često uključena i prijatna muzika i ugodno osvetljenje, da bi bilo uključeno čulo sluha i vida. Ništa manje važno nije ni čulo mirisa i s njim povezano čulo ukusa. Najpoželjnije je da se u ljubavnoj igri jede prstima, da se međusobno hranimo i da se probaju razne arome kao u navedenom filmu. Zato je odgovor na ovakve čulne stimulanse odgovor celog tela, a ne samo jednog čula, pa je samim tim uzbuđenje veće, kao i uživanje.

Postoje i mirisi koji nam nisu prijatni, zar ne?

– Kada vam neki miris nije prijatan vi ćete kinuti, namrštiti se, ali taj miris nije nestao, on je nadražio vaša čula i njegova informacija je otišla u mozak. Informacije bude sećanja i emocije... Da bi se bolje shvatilo, mirisni molekuli koje naše čulo mirisa detektuje, putuju od nerava u nosnoj šupljini do dela mozga koji je deo limbičkog sistema i nalazi se u neposrednoj blizini amigdale (koja informacijama daje emocionalno značenje) i hipokampusa, dela mozga zaduženog za prelaz informacija iz kratkoročne u dugoročnu memoriju.

Sva industrija parfema se zasniva na tome da se osećamo privlačno i sigurno koristeći određene parfeme. Da li se zaista može pomoću parfema ili etarskih ulja stvoriti čarolija?

– Prateći istoriju može se reći da su etarska ulja od raznih biljaka bila korišćena još u drevnim civilizacijama i da su ih one dobro poznavale. Osim što su se u starom Egiptu određena etarska ulja koristila za balsamovanje, zna se da je Kleopatra upotrebljavala parfeme načinjene od ovih ulja. Setite se i da je biber nekada bio cenjen i skupocen kao zlato. Poznato je da su svi kraljevi koristili određene mirise i davali silni novac za parfeme... Ipak, ma koliko mirisi bili moćni, čarolija je u vama, vi stvarate tu čaroliju, a etarska ulja su samo dobri saveznici i pomagači.

Marina Jablanov Stojanović

Piše:
Pošaljite komentar