Dragana Čalija uspešno razvila biznis u muškom sektoru

Direktorka je uspešne novosadske IT kompanije “Saint Di&Co, koja se sastoji iz dva dela. Prvi je u vezi sa uslužnim programiranjem aplikacija, vebsajtova ili kreiranje softverskih rešenja. Drugi deo čine aplikacije za ugostiteljske objekte koje ih povezuju sa njihovim distributerima i omogućava im da na lak, brz i efikasan način poruče sve što im je potrebno. Nedavno je povodom obeležavanja 103. godine postojanja Privredne komore Vojovdine proglašena za privrednicu godine, a 2020. je ponela i priznanje “Žena zmaj”, u kategoriji za izvozno orijentisanu firmu, koje svake godine najuspešnijim preduzetnicama u Srbiji dodeljuje Udruženje poslovnih žena Srbije.

Svaka je nagrada kako Dragana kaže za “Dnevnik“ za nju motivacija da ide dalje, ali i vrsta podrške u momentima kada ne ide baš sve po planu.

- Nagrade baš i nisu česte i kada se dogode veoma ohrabruju i onda znate da ste na dobrom putu - kaže naša sagovornica.

Novosadsku komapniju je osnovala 2013. godine kao paušalnu agenciju, da bi 2015. prerasla u d.o.o. kako i danas posluje.

- Prve preduzetničke vode sam prepoznala u toku studiranja, i nekako sam se isticala u liderskim veštinama, organizaciji timova i trudila sam se da dalje razvijam te veštine. Tu sam prepoznala da mogu da doprinesem u preduzetništvu, u samoj akademskoj karijeri, jer sam bila asistent na fakutletu. Kao softver inženjer mi je to više pristajalo, a elektrotehnika kao struka se prosto nametnula zbog ljubavi prema matematici, fizici, informatici, naukama koje su mi bile značajne još tokom detinjstva. Tokom fakuleta sam shvatila da će programiranje biti jedna odskočna daska za ono što želim da postignem. U radu sa drugim kompanijama sam shvatila da je moj karakter “prugušen” i da može da se ispolji mnogo više ukoliko imam svoj dan 24 sata na raspolaganju. To se tako sklopilo i kada shvatite ko ste, naučite još neštoo sebi i donesete odluku da je to ono što vas ispunjava - rekla je za “Dnevnik” Čalija.

Na početku joj je bilo dosta teško, a nerado priča i o predrasudama sa kojima se suočavala ali su i te kako prisutne i u ovoj oblasti poslovanja.  - Neko bi rekao da sam ishitreno donela odluku, da sam od sutra preduzetnik i da imam firmu. U tom momentu nisam imala klijenta niti organizovan tim, a ni nešto na vidiku što može da se desi. Imala sam minimalnu ušteđevinu s kojom sam mogla da raspolažem za svakodnevni život, dok se ne namesti neki posao. U tom momentu je bilo jako teško. Nerado pričam o tim predrasudama, jer ne želim da kažem da je to glavni razlog da neki početak bude težak, ali je svakako nešto što utiče na vas. Ispred vas se predstavi da je tabu tema biti biti žena iz softvreske industrije i pokazati klijentima i tržištu da vi možete ostvariti projekte kao muškarci, da možete imati sjajan tim i da možete da ih organizujete. Mi žene imamo takve mogućnosti i za organizaciju i za vođenje ljudi, pa i za edukaciju smo i to je ono što je u softverskim kompanijama bitno. Treba neko ko će brinuti o timu, slušati ih, ko će im pomoći da budu što bolji - kazala je Čalija. 

Osnovala je firmu u Velikoj Britaniji, a ranije je živela na relaciji London - Srbija. Početkom epidemije korone, vratila se za Srbiju, ali nije stala sa svojim poslovanjem.

-Teško je otvoriti firmu u Velikoj Britaniji, pogotovo za nekog ko nije iz države Evropske unije. Dobila sam vizu za talente, a takvih se dodeljuje 200 godišnje. To nije baš lako, niti često i to ističem kao još jedan uspeh. Ta viza mi je omogućila da osnujem firmu. Treba dosta logistike, energije i novca, ali nije nemoguće - kaže Čalija.

U poslednje vreme kaže da primećuje dosta inicijatve od strane raznih organizacija, velikih kompanija, pa čak i vlasti da se razvije startap scena u Srbiji i da se mladi motivišu da budu deo nje. To je proces koji zahteva vremena, kao i svaki drugi i ona bi kaže volela da zaživi.

Slađana Aničić Ilić