Ni posle 10. februara neće poskupeti hleb, ulje, šećer

Prvobitna uredba ističe 10. februara pa bi po novoj cene namirnica šećera, ulja, brašna tip 400 i tip 500, svinjskog buta i dugotrajnog mleka sa 2,8 mlečne masti trebalo da koštaju kao do sada, po cenama koje su važile 15. novembra 2021. godine. Razlog za to je namera države da cena hrane ne idu na gore da bi se zaštitio životni standard građana i sprečila inflacija.

S druge strane, mlinarima produžetak uredbe ne godi. Kažu da od 1. decembra 2021. godine prave gubitke i da bez pomoći republičkih robnih rezevri neće moći da izdrže ponovno zamrzavanje cene brašna tip 400 i tipa 500. Predsednik odbora direktora „Žitopromet„ Predrag Đurović izjavio je za „Dnevnik„ da žito nema istu cenu posle žetve i sada jer je kilogram pšenice krajem avgusta i početkom septembra koštao 23 i 24 dinara ; a da je sada pšenica od 31 do 32 dinara.

Pomoć za nabavku đubriva

Nedimović je rekao da su juče krenule mere državne pomoći za nabavku mineralnih đubriva.

„Sa 10 poslovnih banaka smo dogovorili meru za nabavku đubriva. Radi se o kratkoričnim kreditima do tri godine sa grejs periodom koji može da bude do godinu dana. To proizvođači dogovaraju s bankom, a država finansira kompletnu kamatu. Tako da vas tona đubriva, ako je 920 evra, kada uzmete ovaj kredit i ako kupujet za keš, košta 850 evra, što znači da oko 70 evra po toni država plaća”, objasnio je Nedimović.

Druga mera pomoći je ukidanje carine od 10 odsto za nabavku azotnih đubriva iz trećih zemalja, odnosno iz arapskih i dalekoistočnih zemalja gde ovih đubriva ima dovoljno.

„Cena ureje je bila 620-630 dolara po toni pre tri-četiri dana u Konstanci i u Baltičkim lukama. To će da bude u Srbiji za tri-četiri dana i cene će još da padaju”, rekao je Nedimović.

- Potrebna nam je pomoć Ministarstva poljoprivrede i trgovine da u dogovoru sa robnim rezervama Srbije isporuče po subvencionisanoj ceni pšenicu, a da svaki mlinar dobije količine na osnovu količine brašna koji je isporučio trgovinama - istakao je Đurović.

Razlog zašto je mlinarima potrebna državna pomoć, predočio je, nije samo što je poskupela pšenica, već i zato što su poskupeli energenti i repromaterijal. U velikim trgovačkim lancima vlada šarenilo cene brašna. Svaki mlinar ima svoje koštanje jer, prema izveštaju iz cenoteke, kilogram brašna tip 400 može se kupiti i za 60 dinara, ali se prodaje i za nepunih 110 dinara.

Đurović kaže da prodajna cena kilograma brašna iz mlina po sadašnjoj ceni pšenice treba da bude od 36 do 37 dinara.

Agrarni analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin kaže da nova uredba neće negativno uticati na sve u lancu proizvodnje osnovnih životnih namirnica. Uljare su na vreme podigle cene pa ih nova uredba ne dotiče - kazao je Galetin. - Šećerane su kilogram šećera formirale na osnovnu otkupne cene repe od lane pa je i njima svejedno da li će koštanje šećera biti zamrznuto još 90 dana.

Ozbiljnih problema u proizvodnji, odnosno u tovu muznih krava, imaju stočari zbog niske cene otkupnog mleka koje sa subvencijama košta oko 40 dinara pa ih pogađa zamrzavanje cena dugotrajnog mleka. U nezavidnoj situaciji biće i oni koji tove svinje, ali ne zbog zamrznute cene svinjskog buta, već problema koje imaju sa otkupljivačima i prerađivačima. Galetin kaže da će država naći mere da onima kojima prave gubitke izađu u susret ali da neće biti moguće da se uredba i treći put produži. Zbog skupih sirovina i mogućih nestašica ukoliko i posle maja bude bilo kontrole cena. Pošto je u pripremi nova uredba i dalje ćemo kilogram šećera plaćati velikim trgovačkim lancima, bar prema cenoteki, od 82 do 89 dinara. Litar ulja oko 200 dinara, a litar dugotrajnog melaka sa 2,8 mlečne masti od 125 do nepunih 170 dinara, kilogram svinjskog buta za nepunih 530, ali i za 670 dinara.

Z. Delić