Katarina Stanković iz Mužlje namirila ceo vek

– Dve kćerke su rođene pre Prvog svetskog rata, a dve kada se deda, solunski dobrovoljac, vratio iz rata. Otac joj je rano umro i teret je pao na kćerke. Moja majka je sama orala, išla u nadnicu u Mošorin, svakog dana peške iz Titela. Teško se živelo i mnogo radilo – priča Dušan Stanković, Katarinin sin.

Posle rata, kako je bio običaj, Katarina je preko provodadžije

upoznala muža iz Niša. Zaputili su se u Zrenjanin, u kom je već živela Katarinina sestra sa mužem, i to u kiriji.

– Možete misliti, dolaze u kiriju, kod tetke i teče koji već žive kao podstanari. U ulici Đurđa Smederevca sam se i ja rodio 1951. godine. No, posle toga se selimo u Njegoševu, opet u kiriju. Majka nije radila, jer otac nije dozvoljavao, ali je ekonomisala. Svaki dinar je dva puta prevrnula. Kad je otac umro, zaposlila se kao čistačica i tako dočekala penziju – kaže Dušan.

Danas Katarina Stanković živi sa Dušanom u Mužlji. Skoro je nepokretna. U 91. godini je operisala kuk, a u 89. žuč. Vidi na jedno oko, a ne čuje skoro uopšte, pa zato sin i priča priču o njoj.

– Letos je izlazila uz pomoć hodalice ispred kuće, ali zimi ne može. Dane uglavnom provodi čitajući novine – ističe Dušan.

Katarina ima unuke i pet praunuka. Njima se posebno raduje.

– Kao svaka stara osoba, često zna da kaže što me Bog ne uzme ili dao Bog da se ne probudim. Ali, voli da živi. Život joj je bio težak, mukotrpan, ali i lep. Kako kaže, ima gen za dugovečnost, jer je u porodici bilo onih koji su živeli više od 90 godina. Sada je ostala samo ona – navodi Dušan Stanković.

Ž. B.