Otežan put do arhivske građe

Mnoge profesije bile su upućene da svoje poslove obavljaju isključivo preko interneta, jer je ulazak u institucije bio onemogućen. S druge strane, tamo gde se i moglo ući, daleko je bilo bezbednije sve što je moguće uraditi bez ličnog kontakta.

Kako su se u protekle skoro dve godine snalazili istraživači, naučni radnici, studenti ili đaci, ako im je nešto od dokumentacije bilo potrebno? Najkraće – teško.

– Poslednje decenije sam, zbog istraživanja, veliki deo svog slobodnog vremena proveo u Istorijskom arhivu u Zrenjaninu. Ono što mi je bilo potrebno dobijao sam iz fondova, u štampanom obliku. Ono što je digitalizovano, mogao sam da pročitam sa računara u Arhivu, bez mogućnosti da pošaljem mejlom ili prenesem na fleš memoriju. Praktično, čitao sam sa ekrana umesto iz publikacije. Poslednje dve godine, zbog korone, to nije moguće. U Arhiv se ne može, a i da se može, ne bih išao jer se čuvam – kaže Zrenjaninac Dušan Juvanin.

Iz Istorijskog arhiva smo dobili potvrdu da je situacija upravo takva.

-Zbog pandemije Kovid-19 komunikacija Istorijskog arhiva Zrenjanin sa korisnicima – istraživačima i drugim strankama većim delom se preusmerila na digitalni/internetski oblik. Zahteve za arhivskom građom dobijamo putem mejla i na isti način odgovaramo istraživačima. Ove godine nismo imali programe digitalizacije arhivske građe iz naših fondova i zbirki, već smo samo, na osnovu pojedinačnih zahteva, skenirali ili fotografisali dokumente i slali ih putem mejla - kažu u Arhivu.

U Istorijskom arhivu se, kako kažu, trenutno pripremaju, organizaciono i tehnički, za uključenje Istorijskog arhiva u digitalnu mrežu arhiva u Republici Srbiji – ARHIS, koju je pripremio i uspostavio Državni arhiv Srbije u saradnji sa Ministarstvom kulture. Da bi to učinili potrebna im je adekvatna oprema. U narednoj godini Arhiv će digitalizovati ono čime raspolaže u skladu sa materijalnim sredstvima, stoji u planu koji je podnet Skupštini grada.

Posao na digitalizaciji sadržaja u ustanovama kulture nije jednostavan. U Narodnom muzeju Zrenjanin digitalizovano je blizu 6.000 predmeta i artefakata iz različitih zbirki i taj posao traje od 2017. godine. Ukoliko se nastavi dosadašnjim tempom, da se sve što zrenjaninski muzej ima u svojim zbirkama nađe u digitalnom obliku trebaće još deset godina. A ovih 6.000 predmeta koje su u digitalnom obliku mogu se pogledati na sajtu kultura.rs.

Naš sagovornik Dušan Juvanin kaže da je najveći problem što digitalizovan sadržaj nije dostupan na sajtu Istorijskog arhiva.

– U slučaju drugih institucija dobar deo digitalizovanog sadržaja moguće je videti na zvaničnim sajtovima. Nije čak problem ni kada bi se sadržaj plaćao, naravno, u prihvatljivim okvirima. Te institucije su razumele da jedan klik na sadržaj znači kao i jedna poseta uživo. A posećenost, odnosno korišćenje materijala za neku ustanovu je referenca – smatra Juvanin.

I u Gradskoj narodnoj bilioteci “Žarko Zrenjanin” u Zrenjaninu do sadržaja koji je digitalizovan možete doći samo na zahtev.

-Na Zavičajnom odeljenju Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin” digitalizovan je deo zavičajne građe koji se nalazi u internoj bazi, a zainteresovani korisnici mogu je dobiti na zahtev, kao i koristiti u čitaonici Naučnog odeljenja biblioteke - odgovorili su na naše pitanje u biblioteci.

U bazi se nalaze fotografije grada i okoline (stare i nove), izdanja biblioteke (monografske publikacije) i neka izdanja drugih izdavača, časopis “Ulaznica” (svi brojevi i propratna neknjižna građa), interna arhiva biblioteke, kartografska građa, prilozi iz serijskih publikacija, Eks libris (iz raznih izdanja), pečati, arhiva zavičajaca i neknjižna građa. Ukoliko nešto od građe Zavičajnog fonda do tog trenutka nije digitalizovano, a potrebno je korisniku, digitalizacija će u najkraćem roku biti urađena na zahtev, navode u biblioteci.

Digitalizovani sadržaj takođe nije moguće pogledati na sajtu biblioteke, ali u ovoj ustanovi kažu da planiraju unapređenje sajta u tom pravcu.

 Željko Balaban