Od slučaja Račak prošle 23 godine
BEOGRAD: Događaji u selu Račak, u opštini Štimlje na Kosovu i Metohiji, 15. januara 1999. godine, oko kojih i danas postoji neslaganje između srpske strane, na jednoj, i Prištine i najvećeg dela međunarodne zajednice, na drugoj strani, bili su povod za NATO bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije.
U selu Račak u noći između 14. i 15. januara 1999. godine počeo je sukob snaga bezbednosti sa pripadnicima tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, a ubijeno je 15 Albanaca.
Srpska strana insistira na tome da su tvrdnje Prištine o "masakru nad civilima" u Račku čista laž i da je reč o sukobu sa pripadnicima tzv. OVK , dok je Priština tada tvrdila, a i danas tvrdi, da je reč o "masakru nedužnih civila".
Tadašnja verifikaciona misija OEBS-a, na čelu sa Vilijamom Vokerom, za događaje u Račku optužila je srpske snage bezbednosti, a taj događaj bio je presudan za donošenje odluke o bombardovanju SR Jugoslavije.
Istražni sudija Danica Marinković, koja je tada radila na slučaju Račak, više puta je izjavljivala da je ocena Vokera da se u Račku dogodio masakr i ratni zločin bila - laž. Ona ističe da Voker nije sačekao da nadležni organi iznesu činjenice koje su utvrđene uviđajem, već je odmah medijima izneo svoju verziju događaja.
Poznata finska forenzičarka Helena Rante, ciji tim je istraživao slučaj Račak, kasnije je izjavljivala da je Voker vršio pritisak na nju prilikom pisanja izveštaja i da misli da je očekivao da podrži njegovu interpretaciju.
Voker je 2017. godine u Račku dobio spomenik.
Slučaj Račak bio je deo optužnica protiv nekoliko visokih zvaničnika Savezne Republike Jugoslavije, na čelu sa predsednikom Slobodanom Miloševićem, ali je tužilac odustao od tog dela optužnice.