EPS i EMS traže promenu zakona o obnovljivim izvorima energije

EPS, EMS i AERS, u dopisima upućenim ministarstvu u koje je Tanjug  imao uvid, uz promenu Zakona o obnovljivim izvorima energije (OIE) traže i odlaganje primene i donošenja svih podzakonskih akata kojima se daju podsticajne mere za proizvođače električne energije i OIE. Zbog toga njihovi predstavnici, sve dok Ministarstvo energetike ne predloži izmene Zakon o korišćenju OIE, neće učestvovati u radnim grupama za izgradu podzakonskih akata. Za EPS, EMS i AERS sporne su odredbe Zakona o OIE kojima je trošak balansne odgovornosti na EPS-u, kao i pravo proizvođača iz OIE na prioritetni pristup elektroenergetskom sistemu.

Do obraćanje dve državne kompanije došlo posle većeg broja podnetih zahteva za iskazanom snagom proizvodnih objekata OIE za priključenje na mrežu, navodi se u dopisu. Kompanije ocenjuju da u zbiru oni prevazilaze trenutne realne mogućnosti prenosnog sistema (EMS) i proizvodnog miksa (EPS) a za obezbeđivanje kvalitetnog rada celokupnog elektroenergetskog sistema, a naročito iz balansiranog iz uglja.

Navode da su na povećani broj zahteva značajno uticale podsticajne državne mere za integraciju OIE.

Smatraju da će ogromni problemi sa povećanim uključivanjem OIE nastati pri obezbeđivanju regulacione rezerve za balansiranje sistem.

Dodaju da to vodi i ka enormnom neekonomičnom povećanju cene investicionih ulaganja u infrastrukturu celog elektroenergetskog sistema, odnosno u enormno povećanje cene električne energije za potrošače i privredu.

Kako se ocenjuje, takve prilike mogu ozbiljno da utiču na likvidnost EPS, EMS i Operatora distributivnog sistema (ODS).

EPS i EMS traže da se razmotri uvođenja obavezne rezerve za balansiranje sistema na teret OIE koji imaju prekide u snabdevanju , da se obustavi rad na izradi i usvajanju nove Uredbe o preuzimanju balansne odgovornosti, i odloži primenu i dalja donošenja svih podzakonskih akata kojima se daju podsticajne mere za proizvođače iz OIE.

Predlažu i kao privremenu meru da se do usvajanja ovih promena Zakona o korišćenju OIE obustave sve dalje aktivnosti iz ili u vezi sa izdavanjem uslova i načina priključenja kroz Studiju priključenja.

Kao primer navode da je za balansiranje sistem u koji je uključeno 3.500 megavata iz OIE neophodno u rezervi držati 700-1.000 megavata, dok je trenutna regulaciona rezerva odobrena od AERS u sistemu je 380 megavata. Dodaju da je za integraciju snage od 8.800 megata iz OIE neophodna rezerva od 2000 MNJ, te zaključuju da je nedostajuća rezerva između 500 do 800 megavata. EPS i EMS navode da regulaciona rezerva koja se obezbeđuje iz termoelektrana povećava troškove njihovog rada, jer sva regulaciona rezerva mora biti dostupna svake sekunde za potrebe balansiranja.

Dodaje se da to znači da za isti iznos EPS umanjuje svoj proizvodni kapacitet za domaće snabdevanje i izvoz, dok debalans ta kompanija mora da nadomesti iz uvoza po tržišnim cenama. Po iznetoj računici, a na osnovu cena sa početka 2021. godine, trošak balansiranja za 8.100 megavata instalisanih OIE procenjuje se na , godišnje između 150 i 340 miliona evra. Ističe se da je trenutni godišnji trošak balansiranja 48 miliona evra godišnje.

Kao problem uključivanja veće snage OIE u elektroenergetski sistem Srbije, prema sadašnjim propisima, navodi se i povećavanje rizika od čestih „blek-auta” odnosno totalnih raspada samog sistema.        

D. Mlađenović