Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Izložba slikara Miroslava Nonina: Umetnički pogled na tvrđavu

10.01.2022. 16:35 16:40
Piše:
Foto: Arhiva Art studija Nonin

Atelje Nonin i Taverna „Sat“ zajedno su predstavili javnosti samostalnu prodajnu izložbu umetničkih objekata slikara Miroslava Nonina „Tvrđava, Tvrđava, Tvrđava, Tvrđava...“.

Na pitanje šta je to što povezuje Atelje Nonin i čuveni restoran na novosadskom keju, od aktera ovog neobičnog vernisaža dobili smo jednostavan odgovor: pogled! I zaista, iz Taverne „Sat“ pruža se jedan je od najlepših pogleda na Petrovaradinsku tvrđavu. Takođe je i sam enterijer ove taverne uređen tako da dominira legendarni prekodunavski sat, simbol Novog Sada sa obrnutim kazaljkama koji pokazuje „mornarsko vreme“. Tako se izložba neobičnih, unikatnih tvrđava, izrađenih u drvetu i oslikanih preciznom rukom poznatog novosadskog restauratora i konzervatora, postavljena tik uz čuvenu fotografiju Miroslava Mike Antića koji spava pored pisaće mašine, iz vremena kada je bio novinar „Dnevnika“, zapravo našla u pravom ambijentu.

Tavernu „Sat“ i Atelje Nonin, saznajemo iz kataloga izložbe, spajaju i uspomene. Tako Ivana Stanisavljev, vlasnica Taverne, neguje uspomenu na oca, Batu Pežoa, kao i na našeg velikog pesnika Miku Antića, dok Atelje Nonin čuva uspomenu na svog osnivača, jednog od najznačajnijih slikara-konzervatora koje su iznedrili ovi prostori - Dušana Nonina. U katalogu se citira i tekst Mike Antića od pre pola veka, objavljen u njegovoj redovnoj rubrici „Žurnal Miroslava Antića“, koja je četvrtkom izlazila u „Dnevniku“. Taj tekst pod naslovom „Tu gde se ja krstim“ posvećen je upravo Ateljeu Nonin:

„Ima jedna jedina crkva na svetu u kojoj se ja krstim. To je atelje Dušana Nonina. Dozvolite mi, kada smo već sami sebi poukidali sve svetinje, da imam jednu važnu, poštenu crkvu, koja miriše na izmirnu i tamjan, gde se ja široko prekrstim kad uđem, i gde mi je ono zdravo u pozdravu zaista zdravo, i gde mi je onaj dobar dan zaista dobar dan.“ U tekstu se citira i njihov mali razgovor „na ti“ o tome da će Dušan Nonin, koji je u tom momentu direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, uskoro imati izložbu slika na Radničkom univerzitetu, da se završavaju radovi u manastiru Bođani... I pita na kraju Mika svog sabesednika: „Kad ćeš završiti sve vojvođanske crkve i manastire?“, a Dušan mu odgovara: „U 21. veku. Ranije se ne može“.

Danas Miroslav Nonin, Dušanov sin, već decenijama, kao slikar-konzervator Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, „završava sve vojvođanske crkve i manastire“, ali i mnoge druge crkve, manastire, sakralne i svetovne objekte diljem Srbije i u nekim drugim zemljama po Evropi. Tokom svog dugogodišnjeg konzervatorskog angažmana radio je na velikom broju projekata, kao što su, između ostalih, konzervacija i restauracija ikona manastira Krušedola, živopisa manastira Bođani, zidnih slika, ikona i zidne dekoracije Nikolajevske crkve i zidnih slika Uspenske crkve u Novom Sadu, slika iz fonda Izvršnog veća i Skupštine AP Vojvodine, živopisa i ikonostasa u Isposnici Svetog Save osvećenog u Kareji na Svetoj gori, kao i starog ikonostasa i pojedinačnih ikona manastira Hilandara …


Drvo i inspiracija

- Da, iz Taverne je zaista pravi pogled na Petrovaradinsku tvrđavu, koja je za mene uvek bila inspirativna. Sticajem okolnosti, čak sam i rođen na Tvrđavi, i vezan sam za nju od najranijeg detinjstva, kada me je Mika Antić, budući je i on imao atelje blizu našeg, zvao „imenjače“ - priča nam Miroslav Nonin . - Inače, drvo, kao materijal, izuzetno me privlači. Volim da radim u drvetu. Fascinira me njegova struktura, koju često koristim u svojim radovima, a kako mi je Tvrđava, kao što sam rekao, uvek bila inspiracija, već godinama „spajam“ to dvoje i pravim ove umetničke objekte. To su sve moji pogledi na Petrovaradinsku tvrđavu.


Miroslav Nonin je rođen u Novom Sadu 1959. godine, gde je 1983. završio Akademiju umetnosti, a od 1985. zaposlen je u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture na mestu slikara-konzervatora-savetnika. Pored konzervacije i restauracije, bavi se i slikarstvom i član je SULUV-a, UPIDIV-a i Udruženja umetnika Petrovaradinske tvrđave “Likovni krug”. Imao je sedam samostalnih i učestvovao je na stotinak kolektivnih izložbi. Dobitnik je prve nagrade stručnog žirija na likovnom konkursu za najlepšu Petrovaradinsku tvrđavu, od pristiglih više od stotinu radova, za svoj rad “Pogled sa broda” koju je organizovala Art klinika u okviru manifestacije Noć muzeja. Bavi se i ikonopisom. Uradio je više od 100 ikona koje se većinom nalaze u privatnom vlasništvu.

U katalogu za ovu samostalnu izložbu navodi se još jedan citat iz onog Mikinog teksta od pre pola veka: „Popili smo kafu i govorili o starim ikonama... Pojeli smo malo oraha. Iscedili poslednju kap rakije...“ U Taverni svakako ima dobre kafe, i oraha i rakije... ali pre svega ima divana. Divana i pogleda, i na Petrovaradinsku tvrđavu i na umetničke tvrđave Miroslava Nonina, koji se ovde mogu videti do kraja januara. Što bi Mika rekao, ovde je „ono zdravo u pozdravu zaista zdravo, i onaj dobar dan zaista dobar dan“.    

M. Stajić

Piše:
Pošaljite komentar