Kotrljanje ravnicom: Soja se potvrdila kao najisplativija

U početku je uz najzastupljenije ratarske kulture, kukuruz i pšenicu, uzgajao krompir i još neke povrtarske kulture, ali kada je soja postala aktuelna i proširila se na vojvođanskim poljima, ovaj usev je najzastupljeniji na njivama gazdinstva Kupusinac .

- Od površina koje obrađujemo, u našem gazdinstvu soja danas zauzima 85 posto, nekada i više, jer je to kultura koja u našim krajevima jako lepo uspeva, zbog blizine Dunava, a verovatno i zbog strukture i kvaliteta zemljišta u našem ataru. Soja je jednostavno zauzela prioritetno mesto u setvenoj strukturi našeg prosečnog gazdinstva - ističe Branislav Kupusinac, ali u porodičnom gazdinstvu u zajedničkom poslu „desna ruka“ je sin Srđan (40), koji je na svoja pleća već preuzeo dobar deo poslova, jer se posvetio poljoprivredi.

Domaćin iz Tovariševa predočava da je u pogledu ekonomičnosti proizvodnje soje pravio statistiku na period od deset godina i da je ostvarivao prosečan rod oko 1.800 kilograma po katastarskom jutru, odnosno nešto više od tri tone po hektaru!

- Bilo je i lošijih godina, ali bilo je i puno sezona sa znatno boljim prinosima. Sa rodom koji postižemo, mislim da bi svaki poljoprivrednik koji se bavi proizvodnjom soje trebao bi da bude zadovoljan, pošto je u poslednjih nekoliko godina cena soje baš drastično porasla. Prošla godina je bila nešto malo iznad proseka, mada nije nešto posebno, ali mi smo dobili padavine u pravo vreme tako da smo požnjeli oko 1.900 kilograma po jutru. Zadovoljni smo i  cenom soje koja se minule godine mogla prodati čak i po 80 dinara, međutim, sada je na tržištu prisutan neki pad cene što je i normalno u ovo doba godine, jer pored prerade u domaćim firmama dobrim delom se izvozi - objašnjava Kupusinac.

Upoređujući računicu u proizvodnji soje sa klasičnim ratarskim kulturama, Kupusinac ukazuje da i shodno sada prisutnom trendu sa drastičnim poskupljenjima mineralnih đubriva, u primeni agrotehničkih mera kod soje nisu potrebne tolike količine mineralnih đubriva da bi usev izneo normalan rod. Pored soje, zbog plodoreda u gazdinstvu Kupusinca zastupljeni su pšenica i kukuruz, gde kako kaže minimum bez 400 kilograma mineralnih azotnih i kompleksnih đubriva po jutru nema dobrog prinosa, dok se kod soje dobar efekat postiže i sa pedesetak kilograma azotnog đubriva.

- Kod ulaganja u proizvodnju, razlika je i u tome što mi proizvođači soje možemo da ostavimo seme iz sopstvene proizvodnje tako da nema kupovine novog semena. Soja može da se seje u monokulturi više godina na istoj površini, jako lepo uspeva i to su prednosti koje su bitne kod opredeljenja da na najviše površina sejemo soju. Pored toga soja kao usev ne zahteva neku veliku obradu, a kada se crta podvuče pokazalo se da je u podneblju gde radimo vrlo isplativa - dodaje Kupusinac.

Na oranicama koje obrađuje gazdinstvo porodice Kupusinac ima uslova za navodnjavanje, s tim što naš sagovornik napominje da ga bez preke potrebe ne koristi, zbog toga što nema regresiranja dizel goriva koje se koristi kao energent. Veli, da upravo zbog toga u proizvodnji kojom se bavi, ne vidi logiku, mada na njivama ima iskopane bunare jer mu je otac bio bunardžija.

- Pokušavao sam da u sušnim sezonama navodnjavam površine pod sojom, ali sam uvideo da je jako mala razlika prinosu tako da je neisplativo. Jedino je isplativo navodnjavanje kod kukuruza, što iziskuje velike troškove, a tržište je nestabilno i nepredvidivo - kaže Kupusinac.

Naš sagovornik je zadovoljan što je najveći deo posla u gazdinstvu preuzeo sin Srđan, što gazdinstvo ima oslonac u podmlatku, a u pogledu položaja poljoprivrednih gazdinstava u sadašnjim prilikama kod nas, smatra da sve zavisi od individualnih okolnosti.

- Normalno je da radimo zajednički i da sinu koji je mlađi prepuštam većinu posla u vođenju gazdinstva. Prilike se razlikuju od gazdinstva do gazdinstva, sve zavisi koliko je ko posvećen i spreman ozbiljno da se posveti poljoprivredi i od toga živi, ali često zavisi i koliki je posed, koliko se površina obrađuje. Gazdinstva sa malim površinama, do 50 jutara, teže ekonomišu i jako teško preživljavaju. Da bi se išlo napred mora da se obrađuje puno više zemlje i da se primenjuje savremena agrotehnika - uverava naš sagovornik.

Branislav se vajka, da su možda malo kasno, tek pre tri godine uzeli navigaciju. Koriste je u određenim operacijama, gde je neophodna preciznost, u setvi, rasturanju mineralnih đubriva, tretiranje useva hemijskim sredstvima i druge poslove.

- U planu je da kupimo još jednu navigaciju jer smo uvideli da je preciznost prilikom izvođenja ovih poslova bitna, da bi imali što manjegubitaka. Kod korišćenja navigacije nema preklapanja i dupliranja kod prskanja ili rasturanja đubriva. Preporučio bih korišćenje navigacije svakom ko vidi budućnost u poljoprivredi, jer je u pitanju ulaganje koje se vrlo brzo isplati - kategoričan je Branislav. 

Gazdinstvo Kupusinac proizvodnju ugovara sa firmom „Agro Đilas“ iz Bačke Palanke, koja se bavi prometom repromaterijala i otkupom poljoprivrednih proizvoda. Branislav kaže da su vrlo zadovoljni saradnjom.

- Dosta toga sami ulažemo u proizvodnju i opremanje gazdinstva, ali koristimo i podsticajna sredstva jer svake godine nešto novo od mehanizacije kupimo. Apliciramo na pokrajinskim i republičkim konkursima, do sada je uvek sve bilo u redu, međutim sada je već problem što se nekada duže čeka na povraćaj uloženih sredstava i tu bi nadležni mogli biti ažurniji. Položaj poljoprivrede zavisi od države, odnosno, koliko je država spremna da pomogne seljaku. Seljak se bori koliko može, iz svojih sredstava ulaže prema mogućnostima. Svima nam je stalo da imamo noviju i bolju mehanizaciju, da možemo da pratimo savremene trendove u proizvodnji, jer tu ako ispadneš iz igre samo jednim korakom nema više povratka. Zbog toga je važna podrška države, da sve bude poštena rabota i svi imaju pođednake šanse - zaključuje Branislav Kupusinac.       

Milorad Mitrović