Intervju: Portugalska pevačica Karminjo, pred koncert u Novom Sadu

Maria do Carmo Carvalho Rebelo de Andrade, rođena je među gitarama i glasovima fada, ćerka je poznate fado pevačice Tereze Sikeire, a ovaj magični muzički žanr počela da je peva sa samo 12 godina u Koloseumu. Kraljicu fada publika će imati priliku da sluša 13. januara u okviru svečanog otvaranja Evropske prestonice kulture, na Dočeku 7530, u Srpskom narodnom pozorištu. Činjenica da su ulaznice za njen koncert rasprodate u najkraćem roku, govori o tome koliko je obožavana i u našoj zemlji.

Karminjo iza sebe ima pet albuma, svetsku karijeru i Zlatni globus. Njen prvi album „Fado“, objavljen 2009. postao je jedan od napriznatijih albuma te godina, ali i decenije. Dostigao je platinasto izdanje i otvorio srca Portugalaca. Drugi album „Alma“2012. takođe je zapaženo prošao te postao album broj jedan u njenoj zemlji. Nakon nastupa u najvećim dvoranama širom sveta, u zemljama poput Finske, Švedske, Perua, Čilea, Argentine, Kolumbije, Kine, Indije, Letonije, Amerike, Nemačke, Ujedinjenog Kraljevstva, Južne Koreje, Poljske, Francuske, Austrije, Danske nastupa i u Brazilu i tada su se njeni snovi ostvarili – snimala je sa poznatim pevačima kao što su Milton Nasimento, Šiko Buarke i Nana Caymmi, što je rezultiralo reizdanjem „Alme“ sa tri nove pesme. Karminjo tako počinje da osvaja Brazil, sa rasprodatim koncertima u Rio de Žaneiru, Sao Paulu i po celoj zemlji.

Postala je internacionalna umetnica, čiji glas se prostire na sva četiri kraja sveta. Zlatni globus osvaja 2013. kao i nagradu Karlos Peredes. Na poziv porodice jednog od najvećih kompozitora na svetu, snimila je „Carminho Canta Tom Jobim” sa poslednjim bendom koji je pratio ovog poznatog brazilskog muzičara u poslednjih deset godina, a nakon velikog uspeha usledio je album „Marija”. Njeno putovanje u celini otkrilo je Karminjo kao umetnicu čvrstih i promišljenih odluka, koja nikada ne zaboravlja svoje poreklo, koja u sebi nosi viševekovni jezik, prisutan u njenoj generaciji, ali pogledom uprtim u svet i u budućnost.

U okviru svečanog otvaranja Evropske prestonice kulture, publika u Novom Sadu imaće priliku da sluša fado u najstarijem srpskom teatru. Kako biste opisali vaš nastup? Šta publika može da očekuje od kraljice fada?

- Za mene je čast da nastupam u najstarijem srpskom teatru. Ovo je odlična prilika da napravimo divan koncert jer različiti prostori i publika potpuno menjaju naš nastup. Svaki put kada nastupamo, to je jedinstveno, čini se kao da je to uvek prvi put i mnoštvo emocija se ispolji drugačije. U pitanju je koncert poslednjeg albuma pod nazivom „Marija“, ali svaki put je to različita interpretacija ne samo zbog našeg raspoloženja i osećanja, već i zbog energije publike. Tako da sam veoma uzbuđena što ću nastupati u Srpskom narodnom pozorištu, sigurna sam da će to biti poseban trenutak.

Odrasli ste u muzičkoj porodici – među gitarama i glasovima fada, bilo je sasvim logično da ovaj muzički pravac bude vaš put – kako vi osećate fado? Kako je izgledao život obojen muzikom čežnje i čekanja?

- Fado je zapravo moj prvi jezik, počela sam da pevam u isto vreme kada sam počela da govorim portugalski, tako da je sasvim prirodno kada mislim i želim nešto da kažem da koristim fado, to je moj instrument za govor. Fado je vrsta muzike sa dubokim osećanjima i da biste pevali ovu vrstu muzike morate pokrenuti stvari iz ličnih iskustava i intepretirati ono što živite. I da, ima mnogo tuge i čekanja, ali i veoma srećnih priča. Jer fado je način da se opiše portugalski narod, a mi nismo samo tužni, mi smo takođe veoma veseli i volimo zabave i festivale, tako da je to narativ svakodnevnog života i fado se menja kada se menja portugalska svakodnevica.

Koji su vaši muzički uzori? Koja imena su zaslužna za muziku koju stvarate danas? Koliko u svojim pesmama miksate muzičke žanrove i pretačete ih u vaše numere?

- Moja prva inspiracija je, naravno, moja majka koja je počela da mi peva i pre mog rođenja. Ali nakon toga sam bila potpuno inspirisana albumima koje sam slušala kod kuće, pa se sećam da sam slušala mnogo fada poput Amalije Rodrigez, Alfreda Marseneira, Fernanda Maurisija, Marije Hoze da Gije... Ali nisam razlikovala fado od drugih žanrova. Saznala sam za brazilske pesme iz romana, a posle toga sa albuma Toma Žobima, Buarka Šikoa, Elis Regine, Kaetana Veloza... mnogo brazilske muzike. Slušala sam i Frenka Sinatru i neke yez klasike, i druge kultne pevačice poput Nine Simon, Arete Frenklin, imala sam album Ele Ficdžerald koji sam mnogo slušala. Imala sam i Bitlse kojima je moj otac bio potpuno opčinjen. I Kvin, moj prvi omiljeni bend. A onda Sajmon i Garfankel... takođe mnogo američke muzike. Drugim rečima, pomalo od svega.

Titula prestonice kulture važna za identitet grada

Lisabon iz kog potičete je 1994. poneo je titulu Evropske prestonice kulture, dok je grad Porto tu prestižnu titulu nosio 2021. Šta mislite koliko je ova titula važna za grad i šta im donosi?

- Mislim da je poneti titulu Evropske prestonice kulture veoma važno za jedan grad, jer dobijate pažnju sveta, ali i umetnika iz grada i zemlje. I verovatno ima novca za podsticanje umetničke produkcije, ponekad umetnici imaju problema da formalizuju svoje ideje i uz to se otvaraju mnoge mogućnosti za neke umetnike. I deliti, imati ovu komunikaciju sa svetom i drugim umetnicima. Mislim da je veoma značajno i razlučiti u glavi šta je došlo iz Srbije, šta je došlo iz Novog Sada, šta je poseban identitet svakog grada. Mislim da je to u suštini najvažnije jer su na primer Lisabon i Porto u istoj zemlji, veoma maloj zemlji, ali su potpuno različiti. Tako da mislim da usmeravanje pažnje na jedan grad čini nešto posebno, a za identitet grada je veoma značajno i jedinstveno.

Koju muziku slušate u slobodno vreme?

- Ne mešam druge žanrove sa fadom, pokušavam da budem inspirisana drugim žanrovima. Nisam napravila mnogo mikseva jer mislim da morate biti u svom žanru da biste napravili nešto posebno i jedinstveno. Ako sve pomešate, sve će biti isto. Moraš da budeš svoj, pa sam inspirisana drugom vrstom muzike, ponekad imala veoma suptilnih promena poštujući žanr i karakteristike fada, jer ono što radiš je poštovanje istorije i ujedno stvaranje sopstvene muzike. Mislim da je malo drugačije mešati različite žanrove. I kao što sam rekla, slušam sve vrste muzike, moje reference su veoma različite i volim da slušam klasični mjuzikl, fado, američku muziku, kao što su klasici, i aktuelnu muziku. Mislim da morate da budete inspirisani drugim umetnicima i drugim žanrovima da biste bili živi.

Iza vas je sada već bogata karijera, pet albuma, saradnja sa velikim muzičkim imenima, dobitnica ste Zlatnog globusa. Iz ove prespektive, kako gledate na sve te uspehe? Kako gledate na nagrade? Da li su one podstrek ili vam bude odgovornost?

- Kada pogledam svoju karijeru osećam veliku radost. Veoma sam ponosna i zahvalna na svim prilikama koje sam imala. Verujem da treba da se trudimo da to zaslužimo i da nastavimo rad sa ljudima. Privilegija je pevati sa Šikom Buarkeom, Marisom Monte, Kaetanom Velozom, Miltonom Nasimentom... sarađivati sa drugim generacijama, meni je to veoma produktivno i lepo. Ovu nagradu doživljavam kao lep trenutak da prepoznate šta ste do tog trenutka radili i šta želite da postignete u svom radu, šta želite da promenite... to su vam kao novogodišnje odluke i novi projekti. Ne želim da radim stvari da bih dobila bilo kakve nagrade, veoma sam zahvalna na prelepim iskustvima koja sam imala, i samo treba da se zahvalim svima koji žele da rade sa mnom i koji su mi predložili tako lepu saradnju. I budite otvoreni za nove saradnje ne očekujući ništa, ali uvek vredno radite i pojaviće se velike mogućnosti.

Ovo nije prvi put da ćete nastupiti u Srbiji, sa kakvim utiscima ste otišli kući i sa kakvim očekivanjima se vraćate?

- Veoma sam uzbuđena što se vraćam u Srbiju, mislim da je publika veoma topla i da nas prima sa toliko radosti i velikim entuzijazmom. Osećala sam se veoma dobrodošlo, tako da sam veoma uzbuđena što ću sada pevati u ovom prelepom pozorištu, u Novom Sadu.

Gala Gajin