Kafka mašin premijerno u Srpskom narodnom pozorištu
Predstava „Kafka mašin“ (Kafka machine), u režiji Veljka Mićunovića, premijerno će biti izvedena večeras u 19.30 časova na sceni „Pera Dobrinović“ Srpskog narodnog pozorišta.
Ova predstava, rađena u adaptaciji i dramatizaciji Kate Đarmati, inspirisana je delima i životom Franca Kafke, za koga reditelj Veljko Mićunović ističe da je vešto uočavao probleme sa kojima se suočava običan čovek u svakodnevnom životu, i da je stvorio nadrealni svet, koji štima po nadrealnim pravilima, i to se do danas nije promenilo.
- Taj paradoks stvara ogromnu tenziju u svim njegovim delima, čak i u onim nedovršenim gde se njegovi junaci nalaze u stalnom unutrašnjem konfliktu i intenzivnoj borbi protiv neke više sile koja ih nadilazi, a koja je stalno prisutna. Živimo u doba lakog pristajanja. Krijemo se iza lažnih identiteta. Pretvorili smo se u profile na društvenim mrežama. Iluzije su potrošene. Ideologije su zloupotrebljene. Krećemo se u svetu koji je crn, jednostavan, surov i apsurdno duhovit. Tu nema komplikovanih konflikata. Nema mučno moralno-poučnih dilema. Nema velikih filozofskih odluka. Kritika sistema (koji je ujedno i najveći antagonista u svim Kafkinim delima) postaje jasna onda kada se otkrije da baš ta mašina, ona koja nas melje, ipak ne može da funkcioniše bez nas – ukazuje Mićunović.
Jedna od glumica Marija Medenica napominje da je ova predstava umetnički hrabar iskorak iz većine repertoarskih praksi srpskih pozorišta, i da će „Kafka mašin“ povesti publiku na introspektivno putovanje.
- Asocijativni način mišljenja tokom ovog pozorišnog događaja je ono na šta predstava poziva. Za mene je ovo izlazak iz sopstvene glumačke zone komfora i traganje za sredstvima koja mi nisu do sada bila deo arsenala. Svet ove predstave je sve ono nad čime se većina naših istomišljenika gnuša, ali istovremeno sklanja pogled, jer nema rešenje koje bi mogla da ponudi. Zato je pitanje kolektivne odgovornosti veoma važna okosnica našeg zajedničkog promišljanja Kafke i njegovog sveta koji je na neki način „gvozdena pesnica u svilenim rukavicama” – ističe Marija Medenica.
U glumačkoj podeli ove predstave su još i: Aljoša Đidić, Radoje Čupić, Draginja Voganjac, Jovana Mišković, Dušan Vukašinović, Igor Greksa, i Marko Savić.
Scenograf je Željko Piškorić, kostimografkinja je Marija Marković Milojev, a muziku za predstavu je komponovala Irena Popović.
N. P-j.