Fra Josip Šehar nezadovoljan rekonstrukcijom samostana u Baču
Franjevački samostan u Baču datira još iz 12. veka, čime se Bačani veoma ponose, a četiri decenije vrata ovog samostana otvara fra Josip Špehar, koji tu živi i koji nas je i ovog puta lepo ugostio. On je nezadovoljan, kaže, jer su posle rekonstrukcije samostana u koji je Evropska unija uložila velik novac, ostali mnogi propusti, kako to njegovo oko vidi…
Smeta mu što su podovi urađeni drugačije, a kaže njemu bi bilo lepše da je sve restaurirano da izgleda kao nekad što je. I izgled bašte u unutrašnjosti samostana je izmenjena, a najviše mu možda smetaju iskopani grobovi u zadnjem dvorištu, te ostavljene kosti i lobanje u podrumu, stavljene u drvene gajbice, naslagane jedne na drugu, što zaista deluje tužno.
Samostan je rekonstruisan da nalikuje muzeju, a Špehar je na samom ulasku u ovaj objekat postavio papir na kome piše: ”Pokrajinski zavod ostavio je raspadnute vitrine, nedovršene prostorije, neupotrebljive instalacije, nedovršen i neispravan krov i oluke, nezaštićene temelje i grobove nakon arheoloških ispovanja. Sve arheološke nalaze koje je samostan imao od ranije, kao i zbirku habanske keramike, koja je svedočanstvo života u samostanu u 18. stoleću odneo je u Muzej Vojvodine Novi Sad arheolog Nebojša Stanojev, kao i sve nalaze svojih arheoloških iskopavanja od 2016. do 2018.”. Špehar dodaje da se arheolog penzionisao, a da se nalazi pronađeni u samostanu i dalje nalaze u Muzeju Vojvodine.
- Vitrine su popadale dole, cigle su stavili umesto poda, što je za spolja, nagrdili su arhitekturu i doneli silnu gvožđuriju, metalne pragove i postavili nalik Stounhenyu u Engleskoj- ogorčen je Špehar. -Samo narušavaju izgled, ostavljeno je veliko kamenje u hodniku, a moglo se u podrum staviti, jer je velika prostorija i ima mesta - navodi Špehar.
Dole niz hodnik samostana vidi se njegova neprocenjiva vrednost, jer kako su arheolozi još pre načeli zid, otkrili su freske, a vide se periodi gradnje od krstaša, Ugara, Turaka…, pre kojih su čak i Mongoli opustošili samostan, i svih koji su živeli na ovim prostorima…
U sobama koje su napravljene muzejske jedinice, gde bi turisti trebali da vide vrednosti samostana, Špehar smatra da je naruženo i osvetljenje, koje je u neskladu sa ostatkom prostorije, jer je moderno.
Najviše mu smetaju kosti u podrumu, koje su ostale da stoje u drvenim gajbicama.
- Arheolog je otišao u penziju i šta sad sa tim kostima- pita nas Špehar. -To su smatrali da su manje vredni arheološki nalazi, odnosno škart, sve što je vredelo odneto je za Novi Sad. Rimske cigle sam sam spasio, i izložene su danas. Bager je to utovariovao, meni je bilo žao, a ja sam cigle ispod njega hvatao i spasavao. U 12. veku bio je glazirani crep na crkvi i to nikoga nije zanimalo, a meni je bilo žao da se to baci.
Smeta mu i što se vidi arheološki nalaz s ulaza u samostan, gde je urađena intervencija na zidu, kako bi turisti već sa vrata videli šta sve krije franjevački samostan.
- Bio sam protiv toga i želeo da tu ostane zid, ali to sad tako otvoreno ružno stoji i propadaju i ostali grobovi i temelji kapele. Tu gde je nalazište, stojala je i radionica u kojoj je pravljen glazirani crep i to je sve iskopano i stoji tako već 5,6 godina nezaštićeno i nikom ništa - navodi Špehar.
- Potrebni su novi projekti, tako mi je rečeno, ali to i dalje stoji.
Špehar je ogorčen i što je odneta vredna habanska keramika, a rečeno mu je da arheološki nalazi pripadaju državi.
- Ali ta keramika je bila u unutrašnjoj prostoriji, koja jeste bila napuštena, jer su se tu nalazile stare stvari. Pola stvari sam uzeo i oprao i odnosio se sa poštovanjem prema tome. Ne potražujem arheološke nalaze iz dvorišta, ali ono što je uzeto unutar zgrade, smatram da pripada samostanu - smatra Špehar. - A o kostima u gajbama, ne znam ni šta da kažem. Verujem da je stručan arheolog, ali podrum je trebala biti lepa muzejska prostorija za pronađeno kamenje staro vekovima, a ne da tu stoje kosti.
Projekti moraju da se realizuju, zaključuje Špehar, a kako ispadne, nije ni bitno.
- K ad su radovi završeni, to je sve sjajno izgledalo, bilo je puno ljudi, novinari, televizija i sve je bila farsa, jer radovi nisu završeni. Imamo podno grejanje koje na primer može zagrejati samo 12 stepeni, kome služi, nemam pojma. Tamo gde živim, nije potrebno grejanje- navodi Josip Špehar. - Samostan je imao i pivnicu koja nije obnovljena, što bi turistima možda i bilo zanimljivo. Imamo originalna vrata koja se nalaze na spratu, sačuvana. To je tako vredno i bilo bi zanimljivo ljudima, ali tu su stavljena nova vrata po uzoru na stara, a nema ni struje, a po projektu prizemlje je trebalo da bude celo uređeno i muzej i prostorije koje su nama potrebne za samostan. Ostala je soba neuređena, bez struje...
M. Stakić