okoTVoko: Pogodi ko dolazi na večeru

Na tajnoj večeri kod mojih prijatelja dobijem savet - šta da pogledam odloženo ili šta je dobro na Jutjubu. Uživao sam gledajući „Na večeri kod...”, uživao sam u finom zemunskom vaspitanju Željka Šašića, gospodstvenosti Frane Lasića, duhovitosti Slobodana Šarenca, mladolikosti Nede Ukraden, damskom ponašanju Milene Plavšić, bosanskom šarmu Zije Valentina, duhovitostima harizmatičnog Zvonka Markovića…

Lepo je što su zvezde nekadašnje zemlje dobile priliku da pokažu koliko imaju šarma i duhovitosti kao i scenaristi i naratog ovog sjajnog serijala koji je fanatična bežanija od čemerne stvarnosti. Takođe uživam i u rijaliti mukama Nataše Aksentijević  jer niko neće da prizna moju teoriju se ne može smršati na duševne boli. Jedna od najboljih epizoda na K1 je bila kada je Nataša ugostila Mariju Šerifović. Nataša je tako duhovito pričala o svojim mukama u supermarketu da je zaslužna za skidanje mojih kalorija. Smejte se, seksajte se, ne pomaže samo zloba, zavist i ogovaranje onih koji su debeli a srećni i duhoviti.

Gde će nas odvesti trka za lajkovima, pratiocima, šerovima videli smo po temama kojim su se bavili naši mediji. Tako je i svaka epizoda koju odgledate kod Slobe Stefanovića koji je pravi gastro i TV maestro. Da li je to kada pravi emisiju na prvoj, kada peva u mjuziklu ili kad je u teretani. Sloba je primer zdravog hedonizma gde može da stane mnogo rada, ali i puno fantastičnih destinacija. I svaka poseta instagram postu ovog glumca je praznik i za oči ili uši. Milina. Stoga u pravu je Nada Topačagić kada maestralno imitira jurenje Jovane Jeremić za rejtinzima. I zaista taj šou biznis postaje dosadan. Zar je krevet Tanje Savić istorijsko mesto da mora da bude tema svake zabavne ili infotejment emisije. Zar nismo naučili da sreću ne kupuju ni pare, ni lajkovi ni pratioci.

Sreća je otići na večeru za pet kod prijatelja koji će ti preporučuti koju emisiju da gledaš i o čemu da pišeš u kolumni zbog koje ćeš kasnije od divne bake sa Futoške pijace dobiti vez zeleni i kilo jabuka jer i dalje obični ljudi vole da gledaju normalne ljude. I ako pokušavaju da vas ubede u suprotno, najgledanija emisija u kojoj sam bio jeste „Ja volim Srbiju”. Tu su emisiju su gledale sve spremačice, svi vozači gradskih autobusa, većina prodavačica u našim silnim marketima.

Ugasite televizor, imate daljinski, imate premotavanje. Nemojte više da robujete lošim vestima, psovanjima i zlim ljudima. Otiđite na večeru kod prijatelja. Vratite se ljudskim vrednostima. Ove emisije koje sam pomenuo upravo promovišu te vrednosti. Ako pristanemo da nam govor mržnje, hejt i drama postanu deo svakodnevice onda će na užasno površan način krenuti i priča o teškim bolestima. Ako se sve oko ljubavi i seksa svede na prostakluk koji slušamo na Jutjubu, pretvaramo se u društvo mentalnih onanista. Uvek ću se setiti antologijske rečenice Marine Perazić svojoj suparnici u jednom rijalitiju: „Ja ću i smršati jednog dana, a ti ćeš uvek ostati iskompleksirana i zla”. Imate izbor ili da idete na večere ili da gledate te televizijske formate za pet ili da ostanete isfrustrirano zakeralo kome će da nadobudne prenabudžene silikonske voditeljke ispiraju mozak. Lepa Lukić je odavno rekla da imamo dva putića. Ona je probala i rijaliti, ali su me stravično pogodile njene suze kad su joj odlazile drage kolege. Najgore je kad neko postane drndoš zato što konzumira loš televizijski program. Bolje je otići kod prijatelja na večeru ili probati flert pa makar i loš. Najgore je biti usamljen ispred televizora gde je obično jedno veliko ništa. Put do ljudskog srca ne ide preko Frojda. Uvek ide od stomaka. Još od Steve Karapandže pa do lepog Brke koji luta Srbijom, znalo se da su dobri kuvari i kuvarice uvek najpoželjniji u društvu. Ko je preživeo hiperinflaciju i dočekao deda Avrama znaće o čemu pričam.

U vremenu kada vlada i epidemija usamljenosti i otuđenosti, veoma je važno da li vas neko zove na večeru i veoma je važno šta gledate na televizoru jer to može biti spasenje iz kataklizme u kojoj živimo.

Aleksandar Filipović