REZON Kad plaćeni oglas postane udarna vest

Niti u validnost politike koju propovedaju. Kad bi imali izbora, i kad bi malo bolje stajali u biračkom telu, samostalno bi se odrekli većine tema koje plasiraju i rušilačkih barikada koju predstavljaju kao platformu za spas Srbije. Ali, brojevi su neumoljivi. Oni to znaju. Čak i koalicioni rezulatat ne premašuje mnogo granicu cenzusa. I zato su njihove aktivnosti nedvosmisleno okrenute besmislu. Kao i reči kojima su prezentovali poštenje svojih namera.

Propagandni rat se uvek vodi na više frontova. Da bi osnažili snagu incidenata na barikadama, svi mediji naklonjeni opoziciji slavodobitno su, kao ekskluzivnu vest, objavili informaciju da je Danilo Vučić, stariji sin predsednika Srbije angažovan kao fudbalski menadžer igrača Fjorentine Dušana Vlahovića. Tu inforamaciju su ekspresno demantovali Vlahovićevi sportski klubovi, menadžeri i on lično. Uprkos očiglednoj istini mediji iz grupacije bliske Đilasu, nastavili su da insistiraju na višestruko demantovanoj vesti. Oni nastoje da dokažu da su samo preneli tekst iz stranog medija vrlo visoke reputacije. I uporno pokušavaju da dokažu da nema njihove krivice već da ih za širenje lažnih vesti optužuju mediji nenaklonjeni opoziciji. Taj prigovor bi se mogao uvažiti da ne dolazi od redakcija koje su se proglasile za glavne borce protiv lažnih vesti i egzemplare istraživačkog novinarstva. Da su se malo potrudili, i postupili kako zapoveda novinarski kodeks - vest proverili iz tri nezavisna izvora, izbegli bi neprijatnost da budu uhvaćeni u raskoraku s istinom.

Da su istraživali, došli bi do zaključka da tekst, vrlo verovatno nije nastao kao produkt istarživačkog rada već, verovatnije je, kao proizvod prepisivanja tlapnji smenjenih rukovodilaca Partizana objavljenih u medijima Junajted grupe, ili kao plaćeni oglas. Imam li dokaze? Imam ih više od medija koji su objavili i brane izmišljenu vest da je Danilo Vučić Vlahovićev menadžer. I za razliku od koncerna Junajted medije bavio sam se istraživačkim novinarstvom.

Tekst je objavljen 8. oktobra na 13 stranici štampanog izdanja La Republike u rubrici Firenca sport. Pored reklame za maslinovo ulje. Tekst, koji predstavlja gomilu napabirčenih nagvaždanja, potpisuje dopisnik sportske redakcije iz Firence, koji je u više navrata hvalio Vlahovića, ali se onda stavio na stranu kluba u ratu za novi ugovor. Tekst je kreiran tako da liči na obračun italijanskog novinara s Vlahovićem zato što odbija da produži ugovor s klubom iz Firence.

N1, Nova S, Krik, Danas, Vijesti i ostali mediji iz koncerna Junajted grupe, tvrde da je La Republika potvrdila informacije koje je na Novoj S izneo Vladimir Vuletić, bivši rukovodilac Partizana. Međutim, Vuletić je gostovao 30. novembra, petnaestak sati pre nego će Krik ekskluzivno objaviti tvrdnje La Republike stare 52 dana. Kako je Vuletić znao šta će objaviti Krik? Takođe zanimljivo je da se među profilima koje novinar La Republike prati na svojim nalozima, nalazi i Krik.

Zašto su mediji u vlasništvu Junajted grupe, tekst objavili skoro dva meseca kasnije? I zašto su ga prikazali kao svežu vest? Prvu opciju obznanili su mediji bliski vladi, koji navode da je tekst objavljen na rođendan Danila Vučića. Druga solucija predstavlja verovatniju mogućnost. Reč je o zametanju tragova, pozajmljivanju autoriteta i stvaranju dodatne podrške blokadama puteva. Svaki PR početnik savetovaće da se u propagandnom ratu ne koristi vruća roba već da je najbolje kad se, kao i osveta, posluži podgrejana.

Kada jedan medij, ili više njih, izgube kredibilitet zbog netačnih informacija i lažnih afera, autoritet moraju da pozajmljuju od drugih.

Zanimljiva je i sledeća statistička činjenica. U poslednjih 12 meseci teško je pronaći informaciju koju je lansirala opozicija preko naklonih medija, a da se kao istinita održala duže od 24 sata.

Farma droge u Moroviću. Poziv vlasnika Jovanjice Andreju Vučiću. Plasiranje izjava okorelih ubica kriminalog klana Belivuk, kao verodostojnih podataka. Zagađenje koje širi Ziđin u Boru. Rio Tinto. U Moroviću su umesto marihuane nađene kokokše. Istraga je utvrdila da Koluvija nikad nije kontaktirao Andreja Vučića, niti ima njegov broj. Tužilaštvo je odbacilo sve tvrdnje Veljka Belivuka, kao notorne laži. Referentne merne stanice, ugrađene u vreme dok je opozicija bila vlast pokazale su da je u Boru zagađenje najmanje u poslednjih 30 godina. Rio Tinto je u Srbiju stigao u vreme Vojislava Koštunice, a ugovor je potpisan dok su Tadić i Đilas vodili Srbiju. Vest o Vučiću junioru kao fudbalskom agentu demantovali su Dušan Vlahović, agencija za njegovo zastupanje i SD Partizan. La Republika za sada ćuti.

Postoji mnoštvo načina da se uticajan medij s reputacijom iskortisti za svoje ciljeve. Većina ljudi živi u zabludi da je pretežan broj lažnih vesti produkt spinovanja. Spin jeste često korišćen alat, ali nije ni najučinkovitiji niti najjeftiniji. Postoji jedan mnogo pouzdaniji način, s manje neizvesnosti. Plaćeni oglas.

Obični čitaoci, ili gledaoci smatraju da su oglasi samo čitulje, ili dosadne reklame o bankarskim uslugama, i sniženjima i prodajnim lancima, koje se puštaju unedogled, kvareći doživljaj gledanja utakmica, serija i filmova. Međutim, plaćeni oglas je legalan način da medijska kuća zaradi velike pare a lažna vest plasira kao istina. To se postiže tako što se plati pi-ar agencija, ili pouzdan novinar, koji će informaciju napisati da izgleda ne kao oglas već kao pravi novinski tekst, ili televizijski prilog. Potom se plati da tekst ili prilog budu objavljeni među ostavlim vestima, i publika dobija uverenje da je reč o vesti do koje je došla sama redakcija.

Da bi se to postiglo neophodno je zadovoljiti samo jedan uslov. Imati dovoljno para.

Neka čitaoci pročitaju cenovnike oglasnog prostora, i biće im jasno o čemu pričam.

Osnovna cena oglasa košta određenu količinu evra, ili dinara. Ali, svaka medijska kuća nudi mogućnost da tekst izađe na redakcijskim stranama - dakle među ostalim tekstovima, ili u udarnim TV vestima. Treba samo da se plati 50 odsto veća cena za redakcijske strane u štampi, ili prilog u informativnom TV bloku. Da bi tekst ili prilog dobio opremu i izgled kao svi drugi tekstovi u novinama ili prilozi u TV vestima, treba platiti dodatnih od 30 do 60 odsto veću cenu. I još 20 odsto za izradu teksta, ukoliko se radakciji samo da trag, ili skup podataka, koji ne moraju da budu tačni. Precizirajmo. Za 110 odsto veću cenu, u koju su ukalkulisani troškovi suda, ili ispravke, moguće je objaviti svaku informaciju koja ima potencijal da je verovatna, i da je publika može prihvatiti kao verodostojnu. Primera radi, u srpskoj štampi prvog reda takav poduhvat na jednoj strani izađe oko milion dinara. U stranoj štampi barem duplo više.

Ja to znam. Uradio sam to više puta. U štampi Velike Britanije, regiona, Srbije. Ali naš princip rada je suprotan. Slogan moje pi-ar agencije jeste - Budite vest, a ne plaćeni oglas!

Kreiranje glasina o Danilu Vučiću nije važno samo po sebi. To je deo šireg plana. Otvaranje mnoštva frontova sastavni je deo strategije najmanjeg zajedničkog imenioca, kojim se vode organizatori blokada. Životna sredina je odabrana kao tačka u kojoj se emotivno mogu pronaći svi građani, a otvaranje bočnih tema treba da bude dodatni argument o lošim namerama i nemoralu vlasti.

Ako se izračuna poguban efekat koje će blokade imati na život običnih ljudi program opozcije nije zasnovan na političkom planu, već na priručniku za rušenje vlasti.

Međutim, kad se ceo projekat blokada i barikada precizno izmeri, kvantifikuje i kvalifikuje, najmanji zajednički imenilac njihovih akcija nije Srbija. Nego propast Srbije. Blokade i barikade nisu dobre ni za koga. Pa ni za njih. Ali, oni to ignorišu. Oni veruju da je primena Kanvasovih metoda za rušenje vlada dobra za Srbiju, jer će im to, nadaju se, omogućiti povratak na vlast. Njihova zabluda je utoliko veća. Ono što je dobro za njih ne mora biti dobro za građane.

Naprotiv. Maltretiranje i ugnjetavanje građana je pogrešno. Naročito uz prigovore o nižoj vrednosti građana koji podržavaju SNS. Ne postoje dve Srbije. Ne postoje dva Nova Sada. Ne postoje uzvišeni i nepotrebni. Postoje dobri i loši ljudi. Politička pripadnost ne određuje kvalitet ličnosti. Na obe strane ima hulja. Na obe strane postoje čovečni.

Etiketiranje je vrednosni sud, koji najčešće predstavlja klevetu. Prekomerna glasnost nije garant ispravnosti. Rušilačka buka potcenjuje mirnu snagu onih koji sede kod kuće. Njihov patriotizam je tih, ali dubok.

I zato zbog budućnosti Srbije organizatore blokada treba pustiti da se ogole. Neka ostanu sami na političkoj vetrometini. Ljudi neće moći da odu po hleb, mleko, lekove. Neće moći da stignu kod lekara. Neka Srbija stane. I neka Srbija zna zašto je stala. Zbog želje opozicije da na vlast dođe mimo izbora.

Milorad Bojović