Brnabić: Stvaramo okruženje za kontinuirani rast plata
BEOGRAD: Premijerka Ana Brnabić izjavila je da su uprkos svim problemima danas uslovi na tržištu rada mnogo bolji u odnosu na pre nekoliko godina, da je prosečna plata u javnom i realnom sektoru veća, da je uvećana minimalna zarada, kao i da država posebnu pažnju posvećuje otvaranju novih radnih mesta.
Nakon sastanka sa članovima Predsedništva Saveza samostalnih sindikata Srbije, Brnabić je rekla da na ima još mnogo problema na tržištu rada, ali da je to “težak i dug proces” jer je Vlada Srbije od 2014. godine u rešavanje tih problema “krenula od nule”.
“Gledamo da napravimo jedno sigurno okruženje kako bi kontinuirano rasla zaposlenost, a sa rastom zaposlenosti i da rastu prosečne plate i samim tim i minimalna cena rada”, rekla je Brnabić novinarima u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Istakla je da nije lako ispraviti sve “krive Drine iz prošlosti” i da se dostigne prosečna i minimalna cena rada na nivo dostojan ljudskog života.
“Nije lako kada krenete od nule ili minusa, a mi smo krenuli 2014. godine, pa smo dve ili tri godine imali fiskalnu konsolidaciju, pa smo onda radili na podizanju kredibiliteta kod investitora kako bi otvarali nova radna mesta i na tržištu ostvarili povećanje plate i minimalca. To je težak proces ali mi idemo u dobrom smeru”, navela je Brnabić.
Kaže da su se Vlada Srbije i sindikat oko toga sporazumeli i to prihvatili kao činjenicu.
Brnabić dodaje da ostaje još mnogo problema, ali da će Vlada Srbije nastaviti da radi na njima u saradnji sa sindikatima, zbog toga će, kaže, sastanci sa sindikatima od sada postati redovni.
Ono što ohrabruje, ističe Brnabić, jeste kontinuirani rast privrede, a on je Predlogom budžeta za 2022. godinu projektovan na 4,5 odsto, dok će ove godine biti viši od sedam odsto.
Premijerka je ukazala i da će od sledeće godine minimalna zarada biti za 9,4 odsto veća i da će iznositi više od 35.000 dinara.
“Taj iznos je do pre pet ili šest godina bio misaona imenica i taj rast minimalne cene rada je mnogo veći nego što će biti rast BDP-a koji se ove godine očekuje na više od sedam odsto”, rekla je Brnabić.
Ističe da se država opet potrudila da veliki deo tog troška preuzme i uvede dodatne poreske olakšice kako bi sprečila “udar na poslodavce” i obezbedila bolje plate.
Brnabić je navela da je država pokazala koliko joj je stalo do radnika tokom pandemije izazavne virusom kovid-19, dodajući da je za građne i privredu obezbedila tri paketa mera pomoći u iznosu od osam milijardi evra.
“To smo učinili da bismo spasili privredu, kako ne bi bilo otpuštanja radnika i kako ne bi bilo povećanje nezaposlenosti”, rekla je Brnabić.
Neke zemlje članice EU, kaže Brnabić, zbog pandemije imaju nezaposlenost veću od 20 odsto, dok je u Srbiji tokom pandemije rasla zaposlenost i otvoreno dodatnih 60.000 radnih mesta.
Predlogom budžeta za 2022. godinu, dodaje Brnabić, predviđeno je i povećanje plata u javnom sektoru i da ono u proseku iznosi 7,4 odsto.
“Od avgusta 2014. do danas plate, bez ovog povećanja od januara 2022. godine, u javnom sektoru su rasle 42 odsto, a u realnom sektoru 52 odsto”, rekla je Brnabić i dodala da se smanjuje jaz između plata u javnom i privatnom sektoru.
Država može da reaguje samo ako novinari prijave pretnje
Premijerka Brnabić izjavila je danas, na pitanje novinara šta će država učiniti povodom pretnji koje je dobila novinarka Vojsa zbog izveštavanja o Linglongu, da svaka pretnja upućena novinarima prvo mora da se prijavi nadležnim organima da bi oni mogli da reaguju.
"Te pretnje se prijave i nadležni organi odmah reaguju. Tužilaštvo ima obavezu da reaguje u prvih sedam dana i tako se i radi. Takođe, imam jednom mesečno sastanak sa Radnom grupom za bezbednost i zaštitu novinara, na kojoj pratimo koliko je bilo tih pretnji i kako se po njima postupalo", rekla je Brnabićeva.
Istakla je da niko nema transparentniji sistem od Srbije u slučaju pretnji ili napada na novinare.
Molim da prijave te pretnje i onda ćemo dalje postupati, poručila je premijerka.
Na pitanje da prokomentariše to što su kineski radnici u Linglongu ometali novinare u radu i blokirali im put, ona je rekla da i to treba da se prijavi da bi država mogla da reaguje, kao i da veruje da je MUP i reagovao tamo gde je trebalo da reaguje.
Na konstataciju novinara da je u tom slučaju bila ugrožena Ustavom zagarantovana sloboda kretanja, Brnabićeva je rekla da ne može da govori o pojedinačnim slučajevima.
"Ja bih tu ostala i pozvala pripadnike MUP i čekala da oni reaguju. Ako nisu (novinari) to uradili - kako onda MUP može da im obezbedi slobodu kretanja", rekla je Brnabićeva.