OkoTVoko: Imaš ženske, nemaš stan
Dok TV voditeljke vrište „Još adrenalina”, meni je bilo jako tužno da jedan prof. dr Jovan Marić mora da moli preko medija da ga ne izbace iz sopstvenog stana.
Kad je došlo dotle da psihijatri mole javnost za pomoć, stvar je jasna - da su ovde svi izgubili sve konce. Svi sem Jovane Jeremić koja je dobila stan u Beogradu na vodi. I svaka joj čast. Ima rejting, može joj se.
Jako je čudno da psihijatar moli svog dvadestogodišnjeg sina da se pred kamerama pomire i napravi imovinsku raspravu. Takve stvari nisu za televiziju. Takvo iznošenje intime može za tog mladića da bude transfer blama. Pre su za socijalne službe ili nekog porodičnog psihoterapeuta. Jovan Marić je mnogo voleo žene, nikad to nije krio i to mu se sad obilo o glavu u ovim godinama života. Teorija je jedno, a praksa nešto drugo. Posebno sada kad su poremećene sve vrednosti i svako bi svakoga da zezne materijalno. Nije ni prvi ni poslednji kome se ovo dešava. Samo je poznat... Slavu je stekao gostujući kod Ruške Jakić u emisiji „Ljubav i moda” a sad je došlo do toga da mu estradni astrolog Dušan Veličković na televiziji drži predavanja i da ga prozivaju ko je Crnkinja koja je viđena kod njega u stanu dok je primao novinare da slikaju stan i njegovu muku. Morao je da se pravda da je to kućna pomoćnica. Bio je čovek koji je prodavao najviše knjiga na seksi teme, omiljeni zabavni profesor kod svojih studenata i nekadašnji ambasador... Prof. dr Jovan Marić je znao snagu medija ali je sada precenio. Jednostavno ne iznosi se sve u medije, posebno ne porodična muka.
Ivan Zeljković je tako slučajno od Bogoljuba Karića dobio stan jer je Bogiju tada bio ćef da deli stanove kod Aleksandre i Boška na „Pinku”. Dejan Pantelić je priznao da je dobio stan za transfer na BK televiziju. To su bila srećna vremena kad su novinari dobijali stanove za prelazak na bolju televiziju. Danas većina novinara jedva može da pokrije za kiriju gazdama i plati troškove. Sem ako niste Ivan Ivanović i ne razbijate sa gledanošću, tad se ima i za stan u divnom delu Beogradu i za vikendicu u Rovinju. Malo je ljudi poput Marinka Rokvića koji je pošteno pre smrti podelio svoju imovinu svojim sinovima i supruzi da ne dođe do svađe kako to kod nas na Balkanu obično biva.
Znam sigurno da je jedna od naših najboljih pevačica pop muzike izgubila stan jer nije mogla da plaća kredit koji je dobila u Švajcarcima. Novinarka Dragana Tripić iako je učestvovala u „Farmi” i imala lep honorar, ubila se jer nije mogla da plaća paprene rate za stan. Nekom je život majka, a nekom maćeha. Neko dobije od roditelja, neko se lepo oženi, a neko uda. A neko robija ceo život pod kreditima i trpi podstanarluk. Prof. doktor Petar Bokun napisao je da je jedna od najvećih depresija podstanarska depresija. Statistika opet kaže da imamo jako mnogo podstanara, ali isto tako postoji jedan sloj ljudi koji nenormalno kupuje stanove u Beogradu i Novom Sadu i da cena kvadrata skače do neba. Po pravilu oni koji kupuju te stanove i imaju dobre plate, ne gledaju televiziju, niti prate politiku. Niti znaju za slučaj doktora Jovana Marića.
Josip Broz Tito nikad nije kuburio sa stanovima i vilima. On je imao vilu u svakoj republici i pokrajini. Ali u njegovo vreme su gotovo svi novinari mogli da dobiju stan ili da ga na povoljan način otkupe. Danas to mogu da kupe samo oni koji su rođeni pod srećnom zvezdom i imaju dobar raspored planeta u četvrtoj kući kući nekretnina. Jedna od najbesmislenijih akcija u samoupravnom socijalizmu je bila ono poreklo imovine i „Imaš kuću, vrati stan”...
Novinari elektronskih medija danas se jako bave stanovima. Ulaze u domove poznatih. Nekad je dom bio svetinja. Danas je mesto gde se dokazuje lovarnost. Na Bežanijskoj kosi postoji estradni Beverli Hils i nema stana u kojem novinari „Ekskluziva” i „Premijere” nisu bili, i nema paparaco lova koji nije otkrio gde žive Brega i Čola. Ali neki ljudi opasno pate jer danas ništa nije svetinja. Imovinsko pravna pitanja se ne rešavaju na sudu i kod advokata nego se prvo rešavaju u Jutarnjim programima i televizijskim emisijama. Stoga je meni žao prof. dr Jovana Marića. Ispod video klipa gde se pojavljuje i Nigerijka koja je pedeset godina mlađa od njega, i gde Marić iskreno govori kako je zbrinuo ćerke i bivše žene, ljubomorni će da pišu: „tako ti i treba kad si imao toliko žena”. Gledamo psihijatra koji pati. Tužno je sve to što neko dolazi da mu uzme stan i najintimnije stvari. Nepravda je ovde odavno legalizovano. Da sam slučajno PR čoveku koji je toliko puta bio moj dragi gost u emisijima, rekao bih: „Profesore, nemojte da iznosite prljav veš u javnost. Sami ste napisali knjigu „Kakvi smo mi Srbi” - najviše volimo da se naslađujemo tuđom nesrećom”.
Aleksandar Filipović