OkoTVoko: Smaranje u magarećim godinama

I uopšte ne znam da li su sa našom generaciom roditelji imali problema. Dovoljno je bilo da te majka i otac mrko pogledaju i da se završi diskusija. Bila su to druga vremena. Deca su se mogla slobodno igrati po ulici. Roditelji nisu bili animatori svoje dece… Postojao je „Poletarac” gde je prvi put na televiziji bio prikazan porođaj što je bio šok za tadašnju publiku. Raslo se uz „Branka Kockicu’’, Minju Subotu i „Muzički tobogan’’. Gledali smo „Smogovce’’ i „Salaš u malom ritu’’. Omiljen junaci su nam bili Mirko i Slavko, Boško Buha. Postojao je fantastičan  školski i obrazovani program. Danas su došla nova vremena. Pravog edukativnog programa za mlade nema, iako su sve komercijalne televizije to obećale kada su dobijale dozvole za rad na nacionalnim frekvencijama. Jedino je dečiji program imala BK televizija koja je držala do porodičnih vrednost.

Od pre deceniju i više, na scenu su stupili Jutjuberi. Jedan od prvih Milan Inić Jaserštajn već je proslavio više od jedne decenije. Poznat po svojim edukativnim video klipovima „Nemoj da budeš taj lik”, kojima je pokušavao da kroz humor edukuje svoju publiku. Bogdan Ilić poznatiji kao Baka Prase je neko ko je mnogo ekstremniji i imao je hiljadu i jednu tabloidnu situaciju. Ali to je tako u Srbiji - ko više pravi skandala tog prate i mediji i lova. Zanimljivo, otac Bake Praseta je sveštenik Nenad Ilić i jako su neobične njihove diskusije o veri, moralu, shvatanju sveta. U poslednje dve godine Bogdan je imao toliko gafova da mu je i posao bio doveden u pitanje… Ali čini mi se da je i on dobio Karleuša sindrom – što znači biti skandalozan po svaku cenu. Prosto upoznao sam ga, znam kako svira klavir, znam iz koje je kuće. Faze bahatosti u doba vanrednog stanja i afere sa devojčicama deo su današnjeg medijskog miljea - da je u ime skandala sve dozvoljeno. Baka predstavlja tu novu virtuelnu Srbiju. Danilo Badnjar Čoda spada u one koje su se proslavili svojim anketama i imaju milione pratilaca. Ruža Rupić je napravila pevačku karijeru i slavu je stekla time što je napisala da voli i Radojku Daru i Jelenu Karleušu.

Kakva su današnja deca? Najbolje smo to videli u rijaliti šou programu „Moj stvarni život” gde Goca Tržan i njen suprug Raša organizuju igre kako bi tinejdžerku Lenu naučili da radi. Danas je kod tinejdžera tako - bez sto evrića ništa. Mladi će raditi ako im se plati. Neće gledati svoje napaćene roditelje koji se bore za svaki dinar. Neće gledati televiziju na kojoj ništa nema za njih. Gledaće Jutjub i igrati igrice. I možda će neko reći da su razmaženi. Ne nisu. Oni su pametni. Znaju da se ovakva Srbija mentalno može preživeti samo ako se ode u svoj virtuelni svet - čaroban i svet. I u pravu je koleginica Ivana Đorđević koja mi reče da udžbenik za vaspitanje savremene dece nije još napisan. Ne treba nam više ni knjiga, ni televizija… Danas je ionako sve na Tik -toku ili na Jutjubu. S obzirom na to kakvo je vreme, šta se sve vidi u vestima, kako se klima promenila, kako smo prošli period helikopeter roditelja koji su razvozali decu od aktivnosti do aktivnosti, naši novi klinci su još super. Mislim da je njihova najbolja osobina što su odlučili da ignorišu ovakvu stvarnost i da se povuku u svoje sobe i da dočekuju svojih pet minuta - da nam pokažu koliko su pametni.

Smatram da je jedino spasenje kad sadašnji dvadesetogodišnjaci preuzmu svoju društvenu ulogu. Oni su baš bez ikakvih iluzija, vrlo realni i namazani. Tada će se i desiti promene u medijima i na TV ekranima. Ovo nije fraza da na mlađima svet ostaje, nego činjenica, da je sve toliko upropašteno da samo neki novi mladi klinci mogu doneti promene. Gde žive, verujte mi na reč, još su i dobri. I nije ni čudo što imaju neke svoje izraze. Iako nisam tinejdžer, i sam se zaista nekad umorim gledajući naš TV program jer jednostavno SMARAJU. I tu su tinejdžeri u pravu, takav program ne treba gledati, a uvek ima neka alternativa.

Aleksandar Filipović