Di-džej Dok: Devedesetih je hirurgija bila hobi, a od muzike se živelo
Primarijus dr Ivan Majdevac, specijalista onkološke hirurgije na Institut u Sremskoj Kamenici, poznat je i ljubiteljima muzike kao Di-džej Dok (Đ DOC) jer je osamdesetih godina puštao muziku u kultnim klubovima tog vremena na „Đavi“, u „Točku“, „Kecu“, bio muzički urednik na novosadskim radio stanicama, a teniski reket ukrstio je i sa Bobom Živojinovićem.
Nekada mu je, kaže, hirurgija bila hobi, a nekada muzika, kako su godine prolazile, tako su se medicina, umetnost i sport preplitali. Upravo u sportu i muzici naš sagovornik pronalazi ventil od stresnih situacija, kaže - preko potreban u poslu hirurga. Prvu operaciju obavlja 1986. godine, a čitav radni vek mu je prošao na Institu za onkologiju.
- Osamdesetih godina bilo je malo onih koji su želeli na hirurgiju. Kako onda, tako i sad za hirurgiju moraš imati mirne ruke, odlučnost i stabilnost. Ukoliko nisi manuelno spretan, ne možeš biti hirurg. Bilo je i onih koji su želeli na hirurgiju, ali nisu uspevali. Prošao sam u svojoj edukaciji i grudnu hirurgiju, ortopedska, vaskularna odeljenja, a, nažalost, imao sam i ratno iskustvo - kaže za “Dnevnik” dr Majdevac.
Ovog poslednjeg iz devedestih godina se nerado priseća jer je radio kao mobilisani lekar. To su, ujedno, i najteži uslovi u kojima je radio.
- Bili smo smešteni između crkava u nekom vinskom podrumu. Padale su bombe oko nas, bili smo u neizvesnosti da li će neka pogoditi i nas. To je deo hirurgije koji baš i nije za priču - kaže naš sagovornik.
Bez obzira na teškoće na koje je nailazio, prepreke u vidu ljubomore, sujete i sličnog, hirurgiju doživljava kao zadovoljstvo, a ne kao stres. Kada je reč o umeću u poslu, veličina jednog hirurga ogleda se u tome “da zna kada treba da stane“.
- Kada sam počeo, operisao sam najstarije, od 70 do 85 godina. Kako je vreme odmicalo, operisao sam moje vršnjake, pa malo mlađe. Sada operišem decu mojih prijatelja. Zadatak hirurga je da, bez obzira na poteškoće u operaciji, izbegne krvarenja i povredu. Ponavljajući zahvat hiljade i hiljade puta, hirurg uči kako to da postigne, ali i da zna kada da stane na vreme, kako ne bi bilo nepotrebnih komplikacija. Radim i vrlo komplikovane operacije, ponekad ono što je i naizgled neizvodljivo, one lakše ostavljam mlađima, glavni cilj je da obučim generacije koje dolaze - pojašnjava dr Majdevac.
Tokom operacija dok je on u sali obavezna je muzika, koja ga prati čitav život. Naime, tokom studentskih dana nabavljao je ploče - mahom evropske hitove. Repertoar mu je bio toliko bogat da je počeo da se bavi poslom disk-džokeja, i prošao je obuku za di-džeja, što je tada bio pionirski posao. Devedesetih godina, u vreme inflacije i malih plata, paradoksalno ali istinito - hirurgija mu je bila hobi, a muzika posao.
- Imao sam veliki broj ploča/vinila/ kao i kasnije CD-a. Nakon karijere di-džeja radio sam na novosadskim radio-stanicama, uređivao prvo emisiju “Subotom sa vama”, a zatim sam uređivao program na „Radio stotki“ dugi niz godina. Puštao sam tadašnje hitove i to paralelno uz hirurgiju, koju nikada nisam napuštao - priseća se dr Majdevac.
Početkom devedesetih godina otvorio je i prodavnicu ploča, koja je radila do 2011. godine.
- Bio sam vlasnik radnje “ProMusic” koja se nije eksponirala. Nalazila se u Ulici Zlatne grede i imala je slogan “Mala radnja za dobar zvuk”. Tu smo prodavali originalna izdanja. Međutim, kako je piraterija napredovala i kako smo gubili kupce koji su se iseljavali iz Srbije, radnja je prestala da radi. Posao u takvoj vrsti radnje obogatio me je poznanstvom sa mnogim ljubiteljima muzike - veli dr Majdevac.
Aktivno je igrao tenis u klub Vojvodina, gde su osvajali prvenstva države i pokrajine. Njegovo najbolje mesto je sedmo u juniorskoj ekipi u Jugoslaviji. Imao je priliku da igra sa Bobom Živojinovićem i drugim teniserma tog vremena.
Sve zajedno što mu je obeležilo život, kaže, pomaže mu da u operacionoj sali operiše po nekoliko sati. Pored svega nabrojanog, kaže da hirurg mora biti psihofizički spreman za ovaj vid zanimanja. Njemu su muzika i sport u tome mnogo pomogli.
- Kada dođe vreme da se prestane s hirurgijom, iz moje perspektive jako je važno da imate drugo interesovanje. Oni koji to nisu imali, a stalno su pod tenzijom, pod tom pozitivnom energijom koja vas tera da odreagujete u deliću sekunde, u ozbiljnom su problemu. Zbog toga je dobro imati hobi - pojašnjava naš sagovornik koji i danas stane za misketu u okviru žurki koje organizuje “Old tajm disko gang”, najčešće u klubu “Zeppelin”.
S. Aničić Ilić