DIGITALNA PISMENOST Roditelji ne poštuju pravila koja postavljaju deci

Ne samo zbog količine, već i zbog sadržaja koji prate i načina na koji komuniciraju s vršnjacima i okolinom. Međutim, iver ne pada daleko od klade, pokazuju rezultati istraživanja kompanije Kasperski, koji kažu da se čak 61 odsto ne pridržava pravila koja postavlja za svoju decu. Istovremeno, više od polovine roditelja (54 odsto) pokušava da uspostavi zdrave digitalne navike i pravila za sve članove porodice.

Psiholozi kažu da se deca trude da imitiraju ponašanje i navike odraslih u svim oblastima života, učeći tako život, a to uključuje i roditeljske stavove prema digitalnim uređajima. Mnogi od njih prvi uređaj – mobilni telefon - dobiju u ranom uzrastu: čak 68 odsto dece mobilni, tablet ili laptop dobija pre devete godine. Na roditeljima je zato važan zadatak da svojim ponašanjem pokažu deci kako se pravilno koristi tehnologija, ako žele da postave temelje za zdrave digitalne navike od detinjstva.

Ipak, kaže anketa, roditelji drugim okom gledaju na sopstvene norme ponašanja, opraštajući sebi stvari za koje deci “drobe” na dnevnom nivou. Tako skoro polovina (48 odsto ispitanika priznaje da dnevno provede tri do pet sati na uređajima, mimo redovnog posla, a većina (62 odsto) smatra da je ovo vreme sasvim normalno.

U isto vreme, skoro polovina deca (48 odsto) provodi isto toliko vremena na uređajima kao i njihovi roditelji, ali više od polovine odraslih (53 odsto) volelo bi da je to vreme osetno manje, slažući se da je optimalan broj sati provedenih na netu, igranju igrica i dopisivanju – dva sata. Takođe, mnogi su svesni toga da ista pravila koja nameću deci, ne važe za njih, ali veruju da je to što oni rade bezazleno i prilagođeno godinama. Naime, većina aplikacija pravi razliku između maloletnog i punoletnog korisnika, pa se ovi potonji opuste kad je u pitanju deljenje privatnih podataka na internetu. Tako više od trećin odraslih (37 odsto) veruje da je normalno deliti fotografije članova porodice na društvenim mrežama, dok manje od četvrtine (24 odsto) roditelja smatra da je to prihvatljivo za njihovu decu.

Pametni telefoni i lak pristup internetu u zamahu su u poslednjih desetak godina, i potpuno su promenili način na koji doživljavamo stvarnost. Zato često nije tako lako koristiti ga sa svešću da može da bude alatka, ali i oružje, i znati dovoljno da bi i decu upoznali s opasnostima koje nosi deljenje informacija i ćaskanje s nepoznatim osobama. O opasnostima od preteranog igranja igrica odavno pričaju psiholozi, ne samo u smislu zavisnosti i isključivanja iz realnog života, već i zbog toga što su satima izložena povišenom adrenalinu. Sve to prosečan roditelj, zabrinnut i za posao zbog korone i osuđen na to da radi od kuće, mora da zna, a pitanje je i iz kojih se izvora snabdeva informacijama. Neki od saveta su da roditelji surfuju internetom zajedno sa decom, i zajedno uče i pravila ponašanja i obrasce. Treba se upoznati s tim gde deca provode vreme onlajn i istražiti na koji način najbolje može da se sačuva njihova bezbednost. Roditelji takođe treba da razmisle o uključivanju aplikacija za roditeljsku kontrolu, ali uz razgovor sa detetom, kako bi znalo da te aplikacije rade u njegovu korist, a ne da bi ga roditelj kontrolisao.

Čak 22 odsto ispitanika takođe smatra razumnim ne odgovarati na pozive i isključiti telefon kako niko ne bi mogao da ih kontaktira u određeno doba dana ili situacije. Međutim, samo 10 odsto roditelja smatra da je takvo ponašanje prihvatljivo za decu, verovatno iz straha da će tako izgubiti nadzor nad detetom.

- Danas, sve više roditelja pokušava da uspostavi zdrave digitalne navike, pored onih vezanih za ishranu i svakodnevne obaveze. Ali, ne postoji jasan obrazac ponašanja u pogledu toga kako da se ta pravila konkretno uspostave za digitalne prakse. Istovremeno, rezultati našeg istraživanja pokazuju da većina odraslih (61 odsto) priznaje da im je teško da budu uzor i da povremeno ne poštuju pravila koja postavljaju svojoj deci. Da bismo pomogli roditeljima da uspostave zdrave digitalne prakse, na raspolaganju su razne tehnike i alati koji mogu da im pruže podršku. Oni mogu biti uključeni u igranje uloga i igrice, ili više tehnička rešenja, kao što su aplikacije koje im omogućvaju da kontrolišu vreme provedeno ispred ekrana ili da odrede fizičku lokaciju deteta - kaže Marina Titova iz Kasperski kompanije.

I. Radoičić