Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Glumac Miodrag Radonjić o filmu „Južni vetar: ubrzanje“

13.11.2021. 16:35 16:38
Piše:
Foto: Nemanja Miščević/Miodrag Radonjić

Film „Južni vetar: Ubrzanje“ već s prvim danima prikazivanja opravdao je velika očekivanja publike koja je više od tri godine čekala nastavak priče o Marašu i Baći.

Za samo četiri dana prikazivanja drugi deo sage o mafijašima beogradskog podzemlja pogledalo je čak 115.000 ljudi. To je, prema oceni produkcije, oborilo rekord koji je držao prvi deo „Južnog vetra“. Radnja drugog dela „Južnog vetra“ prati Maraša i Baću, opasne momke beogradskog podzemlja, koji se vraćaju na ulicu, ovoga puta ne beogradsku, nego na lokalne sokake i šume u Bugarskoj, gde pokušavaju da spasu Nenada, Petrovog brata, koji se našao u potpuno neočekivanoj i bezizlaznoj situaciji.

Film je pun neočekivanih zapleta, a u njima učestvuje i glumac Miodrag Radonjić koji je ponovo ušao u lik Baće, momka specifičnog karaktera, po kojem je postao prepoznatljiv u celom regionu. Njegov Baća je u drugom delu, kako je i sam glumac ocenio, postavljen tako da u napetim situacijama svojim opaskama olakšava scenario i daje publici priliku da prodiše od tenzije.

Kako je Radonjić za medije istakao, ovaj film je već prvim delom okupio veliku publiku različitih uzrasta, zanimanja i interesovanja, što je za celu ekipu bio veliki kompiment. U razgovoru za Dnevnikov TV magazin Miodrag Radonjić ispričao je koliko su se radnja i likovi u filmu „ubrzali“, ali i kako je izgledalo snimanje akcionih scena, te zbog čega mladi simpatišu njihove antiheroje.

Film je posle tri godine koliko ga je brojna publika čekala konačno stigao u bioskope i doneo mnogo akcionih scena i pravi filmski doživljaj. Kako ste ga vi doživeli kada ste ga gledali?

– Ja sam imao priliku da film gledam u raznim fazama. To je proces kada se pravi film, prvo se uzima jedna velika celina pa je posle kratiš i gledaš da to bude spakovano na najbolji i najdinamičniji način kako bi ritam bio što dominantniji. Ne mogu da imam utisak kao neko iz publike. Uvek sa nestrpljenjem iščekujem tu reakciju publike, jer to je, na neki način, ipak pravi sud o jednom filmu.

Miloš je rekao da je najluđe u karijeri što je uradio to što je seo na motor i vozio ga noću kroz šumu snimajući scenu za nastavak „Južnog vetra“, a da je još luđe to što ste vi seli sa njim. Kako je to izgledalo na setu?

– Da (smeh). To je bilo ludilo! Mada, vežbali smo mi to i jako smo se dobro snašli. Imali smo nekoliko vrlo ozbiljnih poduhvata koje smo izveli motorom. On je pre svega uvežbao te neke pokrete poput toga kako da zakočiš motorom u velikoj brzini da zadnja guma ode napred, a prednja levo. To smo radili zajedno na motoru i bili je stvarno uzbuljdivo. U isto vreme, trebalo je da ja šutiram jednog od carinika koji se pojavljuje u filmu. E, to smo, na primer, radili mi sami, a ne kaskaderi, što je velika stvar. Jer kada jednu takvu scenu snima kaskader onda kadriranje mora da se radi tako da mu se ne vidi lice i to je dosta komplikovano, a ovo što smo mi uradili je nekako bilo najautentičnije i mislim da smo uspeli.  

Reditelj je izjavio da više ta škola velikih priprema za jedno snimanje danas ne postoji i da je bilo teško naći prave ljude. Kako je izgledalo snimanje i ko vam je zapravo najviše pomagao u akcionim scenama?

– Jeste, mi smo imali odličnu ekipu kaskadera iz Bugarske. To je ekipa koja radi holivudska ostvarenja i zaista su preiskusni i odradili su vrhunski posao. Nema greške kada uzmeš takvu ekipu ljudi i onda uvek možeš da očekuješ dobar rezultat.

A kako je izgledala saradnja sa bugarskim glumcima?

– Bugarski glumci su fenomenalni, vrlo profesionalni. Napravili su tako dobre i autentične uloge da vi sad kada biste ih upoznali bili biste zbunjeni i pitali biste se jesu li to isti ljudi koje gledamo na filmu. Mi smo dobijali brojna pitanja od ljudi koje je zanimalo da li su oni naturščici, ali to su sve profesionalni glumci. Napravili su i male bravure i veće uloge, spakovane u tom jednom prostoru, a izgledaju apsolutno autentično, što je dalo posebnu notu filmu.

Koliko se Baća razvija u drugom delu i koliko vam je on otvarao  prostor za igru tim svojim specifičnim karakterom?

– Priča filma je zbijena na dva-tri dana u kojima se sve dešava, pa u njemu nema prostora za neki veći psihološki razvoj lika. Baća je kao lik napisan kao komični junak, a to je za mene bio težak zadatak. Zaista je teško nasmejati publiku. U glumi je možda čak i najteže da budeš duhovit. Naročito kada to ljudi očekuju, onda je još teže. To je uvek klizav teren, ali, eto, ja sam zadovoljan kako sam to uradio, manje-više.

Iako film ima neke dopadljive momente, te kroz vaš lik obiluje i nekim komičnim scenama ipak na kraju ostavlja gorak ukus u ustima. Šta nam ovaj film govori o svetu kriminala i ljudima koji se u njemu nalaze?

– Uvek je poruka gotovo svih filmova iz krimi žanra da postoje posledice tvojih odluka koje biraš i kazne, te da će te to uvek stići. Nema hepi enda u kriminalu.

Junaci ovog filma ipak definitivno izazivaju pažnju i velike simpatije omladine na društvenim mrežama, a posebno Baća, zbog svog karaktera. Šta mislite da ipak izaziva u mladima da ih gledaju kao simpatične i dopadljive likove, a ne da procesuiraju upravo tu težinu posledica koje kriminalce uvek stižu?

– Mislim da je svaki prosečan čovek i gledalac apsolutno svestan da je ovo pre svega zabava. I to kada neko glorifikuje Baću, kao junaka iz mašte, je pre svega iz zabave. Verujem da velika većina upravo tako i tumači ovaj film. To je jedna stvar, a druga je to što se ova saga odvija kroz tri dela. Imamo prvi deo filma, pa prvu sezonu serije, a ovo je drugi deo filma. Ovo je žanrovski u odnosu na prvi deo još više pomeren film. Ovo je akciona avantura ako gledate žanrovski. U tom smislu je Baća stilizovan, naravno, ne do kraja, jer nije to bajka, ali on je blago stilizovan junak. Ako bismo posmatrali neke određene replike filma iz nekog suvog realizma ne bi postojale u stvarnim situacijama.

Vladimir Bijelić

Piše:
Pošaljite komentar