Saša Ćoringa, generalni direktor „Continental Automotive Serbia”: Nova fabrika korak u budućnost

Prvi ovakav proizvodni pogon visoke elektronske tehnologije u Novom Sadu, prostiraće se na tri hektara, a u njemu će posao naći najmanje 500 stručnjaka, kada u septembru naredne godine počne s radom. Deo njih već se obučava i radi u fabrici „Kontinentala” u Radnoj zoni Sever 4, otvorenoj u martu kao deo investicije vredne ukupno 140 miliona evra. O tome i planovima ove svetske kompanije u Novom Sadu razgovarali smo sa direktorom Ćoringom.

 Kažete da će u novoj fabrici biti primenjena najnovija tehnologija za najskuplje proizvode iz asortimana „Kontinentala”.

- Ova fabrika je korak u budućnost automobilske industrije. Naime, u toku je transformacija automobilske industrije. Sada imamo zagađenje u gradovima, česte sudare, gužve zbog velikog broja automobila, manji komfor... Svi ti problemi mogu da se reše: električni automobili sprečiće zagađenje gradova, neće više biti nesreća, jer će automobili biti korigovani, ne samo jedan drugim, već i okolnom infrastrukturom. Stizaćemo brže, pošto će saobraćaj biti optimalno organizovan i sinhronizovan. Ako dođemo do finalne faze, neće biti potrebe da pojedinac ima svoj automobil, već će ga iznajmljivati preko servisa, neće biti potrebe za parkingom. Automobili će biti mnogo skuplji i biće kompleksniji i zbog toga imamo, kao R&D centar, veliku ulogu u razvoju automobilske industrije. Već danas, multimedijalni ekrani koje pravimo za vozača i putnike, govore da će se u automobilu sve manje pažnje posvećivati samoj vožnji.

 Došli ste pre četiri godine u Srbiju. Zašto?

- Pre svega, zbog kvaliteta inženjera, to je bila glavna ideja. Našli smo veoma sposobne i kvalifikovane inženjere u Novom Sadu. Drugo što nam je značilo, jeste geografska pozicija Srbije, dobra infrastruktura. Za sat i po - dva stigne se do Nemačke ili Francuske. Blizu je naših kupaca iz Evrope i drugih lokacija „Kontinentala”, kao što su Temišvar i Budimpešta. Do sada smo videli da su ovdašnji stručnjaci vredni, inteligentni, bore se, imaju puno ideja. Fleksibilni su i kreativni i, što je najvažnije, efikasni su.

 I za centar svog poslovanja birate Novi Sad?

- U Novom Sadu sam bio 2005. godine da prezentujem firmu. Tada nam je bio cilj da privučemo ljude da rade u Temišvaru. Tada je prvi put nastala ova ideja. Niko neće doći da radi preko granice za iste ili nešto više plate. Ako ovde uložimo i otvorimo pogone, naći ćemo veoma dobre inženjere i oni će biti motivisani da rade za nas. Tada je IT industrija bila prilično nerazvijena. Tom idejom smo više puta okušali da ubedimo menadžment iz Nemačke, da bismo konačno uspeli 2017. godine. Novi Sad je odabran kao najpovoljnija lokacija od njih 30 u širem regionu Evrope i Mediterana, a kolege iz Nemačke najteže je bilo ubediti u vezi sa političkim i ekonomskim ambijentom.

 Kad smo već kod pomenutog ambijenta, kako biste ocenili saradnju sa lokalnim vlastima?

- Sve što se obećalo, sve se uradilo. I sa jedne i sa druge strane. Volim kada se obaveze poštuju 100 odsto., Timovi iz institucija sa kojima smo mi radili bili su veoma profesionalni. I timovi iz Novog Sada, ali i timovi iz Razvojne agencije Srbije i Ministarstva privrede. Veoma smo zadovoljni sa saradnjom i obostranim poverenjem koje smo imalis sa našim partnerima što je jako važno. Fokus na velike investicije može biti prednost za Srbiju. U Srbiji smo sve faze, poštujući sve zakonske i pravne procedure, prošli, čak i za nas, veoma brzo, 

 Istraživačko-razvojni centar (R&D) 2017. godine bio je prva  investicija CAS-a ?

- Najvažnije je što u Srbiji radimo kompletan proizvod, razvijamo ga od nule. U pitanju su veoma kompleksni proizvodi, kao što su automatsko otključavanje automobila sa mobilnog telefona, autonomna vožnja kamiona, instrument table i drugi sistemi koji kontrolišu elektronske delove automobila. Zato smo bili srećni kada smo stigli do broja od 500 inženjera u R&D centru 2020. godine. Onda smo odlučili da to što naši inženjeri smisle u Novom Sadu, može da se ovde i proizvodi i da na taj način da veću vrednost privredi: znanje se ne prodaje direktno u inostranstvo, a profit ostaje u Srbiji.

 Korak ka ostvarenju te ideje bila je fabrika u radnoj zoni Sever 4, koju ste otvorili u martu ove godine?

- Mi smo od početka znali da ta fabrika nije glavna investicija u Novom Sadu već je samo početak i služi nam da obučimo stručnjake i upoznamo ih sa procesima. Namera nam je da počnemo izvoz ka našim klijentima i pribavimo sve potrebne sertifikate. Nismo hteli da čekamo da se velika fabrika završi, već da uradimo prvu fazu. Kada nova farbika u Kaću bude gotova, krenućemo s proizvodnjom punom parom. U međuvremenu smo odlučili da ne zatvorimo prvu fabriku. Imamo velike planove sa našim proizvodnim lokacijama u Novom Sadu. Dobijamo samo pozitivne signale, sve našđe kolege iz drugih divizija „Kontinentala” žele da ulažu ovde. Jedan uspeh privlači drugi. Postoji zadovoljstvo svih strana i, gledajući sadašnji tempo, nije moguće da se nešto brže razvija od ovoga u Novom Sadu. Sada u R&D centru imamo 700 inženjera, jednu fabriku koja radi od marta ove godine, i novu kojoj danas, u sredu  stavljamo krov, a trebalo bi da bude otvorena na jesen naredne godine.

 Kada su ovakve investicije u pitanju, javnost uglavnom zanima i broj radnih mesta koja se otvaraju?

- Mislim da bi trebalo da se promeni paradigma: nije toliko važan broj ljudi, koliko tehnologija i šta ti ljudi rade. Mi smo se obavezali da zaposlimo u novoj fabrici minimum 500 ljudi, a već sada znamo da će ih biti više. U prvoj fabrici nam trenutno radi njih 150. Još jednom, nije poenta da se dovede još jedna fabrika sa hiljadama zaposlenih, već da zaposleni  imaju najbolje uslove, da budu zadovoljni i da više ne razmišljaju o napuštanju države.

 „Kontinental” je u Rumuniji, iz koje dolazite, drugi najveći izvoznik  i najveći poslodavac, sa snažnim doprinosom tamošnjem BDP-u. Da li je taj scenario moguć i u Srbiji?

- Mi pravimo veoma skupe proizvode, kao što su ogromni ekrani za kokpit automobila. Zbog toga što su sistemi i proizvodi veoma kompleksni i skupi, a proizvodimo ih u milionima, možete da pretpostavite da će izvoz biti ogroman. Jedan proizvod košta nekoliko stotina evra . Ako gledamo Rumuniju, gde je „ Continental Automotive„ prisutan već 20 godina, tamo zapošljavamo 21.000 radnika i pravimo skoro šest odsto rumunskog BDP-a. Brzina kojom se razvijamo u Srbiji, veća je nego što je to bio slučaj u Rumuniji.

 U Kaću ste kupili 31 hektar zemljišta. Za novu fabriku ste procenili da je potrebno oko šest. Da li toliki plac znači mogućnost proširenja pogona?

- Postoji mogućnost da se fabrika proširi. Očekujemo da može da dođe i neki drugi projekat. Sve zavisi od kvaliteta rada naših kolega, od zadovoljstva kupaca iz automobilske industrije. Nije lako predvideti buduće investicije. Za sada želimo da u proizvodnju uključimo što više domaćih dobavljača i trenutno razvijamo mrežu. Koliko to može da znači za ovdašnju privredu, ilustruje i podatak da svaki drugi automobila na svetu ima najmanje jedan elektronski proizvod iz „Kontinentala”.

 Dakle, da li je u Novi Sad stiglo, u medijima najavljivano, „Novo doba” nakon otvaranja prve fabrike?

- Novo doba je stiglo u vidu tehnologije koju smo doneli u Srbiju. Ne samo što smo doneli tu tehnologiju, već smo Srbima dali šansu da kreiraju svetske trendove u automobilskoj industriji. Da njihova rešenja budu u automobilu budućnosti. I Srbi su se brzo i jako dobro snašli. Srbija sada ima šansu da se dokaže svetu, da pokažemo da smo najbolji i u inovativnoj tehnologiji u Evropi i celom svetu. Ukoliko nastavimo ovako da radimo, imaćemo na šta da budemo ponosni.

Danas će u Kaću biti prisutan i šef Poslovne jedinice XMI u „Kontinentalu” Frank Rabe. On kaže da je „iskreno zadivljen” do sada urađenim na novoj fabrici.

Ovo je napredak ne samo za nas kao kompaniju, već i za ceo ovaj region ili kraj. Želim da se zahvalim svima koji su nas podržali da ovo napravimo i koji su doprineli daljem nastavku naše uspešne priče u Srbiji - izjavio je Rabe.

 Gde će se u okviru „Kontinentalovog” sistema naći nova fabrika u Novom Sadu?

- Fabrika je urađena prema najnovijim standardima i procesima, po tazovanom Industri 4.0 sertifikatu, neće zagađivati okolinu i biće jedna od najvećih fabrika u „Kontinentalu”, takozvana „mega haj-tek plant”. Zajedno sa fabrikom iz Temišvara i Češke, bićemo jedan od tri stuba naše jedinice koja se zove „Human Machine Interface”. 

Svetozar Krstić