Šaran se praćaka uz cene malo više od lanjskih

- Kilogram uređenog šarana koštaće od 440 do 490 dinara, dok je prošle godine, zbog slabije potražnje jer su bile strože mere zaštite zbog koronavirusa, pa između ostalog, radili ni restorani, kilogram šarana bio od 400 do 430 dinara – kaže za “Dnevnik” direktor DTD “Ribarstvo” Aleksandar Stajčić i navodi da trgovci ribom očekuju da šaran bude jeftiniji u velikim trgovačkim lancima,gde će se neočišćen verovatno prodavati za oko 400 dinara kilogram.

Stajčić ističe da će iz sedam velikih ribnjaka i iz još nekoliko manjih na području pokrajine biti ove sezone izlovljeno oko 4.700 tona ribe, prvenstveno šarana - 90 odsto, a onda i amura i tolstolobika – desetak odsto. – U ribnjacima u širem delu zemlje biće izlovljeno od 2.200 do 2.300 tona pastrmke - ističe Stajčić. – Ohrabruje nas što se vraća potražnja za ribom, što se vidi iz poruybina ribarnica jer svakim danom stižu zahtevi za sve većom isporukim.

Kaže da će ribe biti dovoljno sve do kraja uskršnjeg posta, a da će ribarnice biti posebno dobro snabdevene za Svetog Nikolu.

Pre nepunih mesec dana izlov šarana počeo je na Ribarskom gadinstvu “Ečka” u Lukinom Selu, gde je ove sezone za 15 odsto povećan riblji fond, pa će na tržištu biti ponuđeno oko 250 tona šarana, amura oko 30 tona i tolstolobika oko šest tona. Direktor gazdinstva „Ečka” Dejan Zejak ističe za „Dnevnik” da će cena ribe biti viša nego lane, ali da razlog za poskupljenje nije zbog toga što se potražnja za ribom vraća na perod pre izbijanja kovida-19, već zbog skupe pšenice, soje i kukuruza, tri osnovna sastojka riblje hrane.

- Svi ribnjaci rade na ivici rentabilnosti zbog velikog poskupljenja primarnih poljoprivrednih kultura i niske otkupne cene ribe u veleprodaji, koja se kreće oko 340 dinara, umesto da bude 400 dinara kilogram, koliko je potrebno da malu zaradu osete i proizvođači ribe - naglašava Zejak. Posebno ističe da u tom slučaju cena kilograma šarana ne bi trebala da bude viša od sadašnje , od 470 do 500 dinara za kilogram, dok amur i tolstolobik ne bi trebalo da budu skuplji od 300 dinara.

Direktor Zejak napominje da nisu samo kovid-19 i poskupljenje riblje hrane uticali na to što ribnjaci rade na ivici finansijske izdržljivosti, već da su problemi u ribarstvu počeli mnogo pre nego što je korona stigla.

- Proizvođačima ribe nedostaju državni podsticaji, koje dobijaju sve države u okruženju članice EU i skupi vododoprinosi. “Ečka” godišnje plaća više od deset miliona dinara državi za vodne doprinose i druge dažbine, koje su u okolnim zemljama daleko niže - ističe Zejak.

Predsednik Grupacije za ribarstvo u Privrednoj komori Srbije Krum Anastasov kaže da će biti dosta rečne ribe tokom zime, ali da sumnja da će u domaćim ribnjacima ostati ribe i za proleće. – Za moguću nestašicu biće odgovorni ministarstva poljoprivrede i finansija jer ne prepoznaju, još uvek, ribarstvo kao privrednu granu koja može da donese novac. Iz godine u godinu sve više preduzetnika izlazi iz posla, pa država pod hitno treba da donese mere za spas ribarstva i pomogne privrednike koji nisu još zatvorili ribnjake i da privuče nove. Na području AP Vojvodine, naglašava Anastasov, bilo je pre desetak godina 12.000 hektara pod ribnjacima, a sada svega 4.000 hektara. - Neplodno zemljište, koje zauzima duž cele Srbije površinu od 120.000 do 130.000 hektara, treba pretvarati u ribnjake i početi stvarati akva kulturu, ugledati se na zemlje EU koje iz nacionalnih I evropskih fondova ulažu znatno novca u razvoj ribarstva u zatvorenom prostoru. Treba govoriti o ribi kao zdravoj hrani, gde smo na dnu gledajući druge zemlje po potrošnji jer svega pet kilograma ribe se godišnje pojede po glavi stanovnika - naglasio je Krum Anastasov.

Z. Delić