Žiofre: Odnosi Beograda i Prištine ključni za dinamiku evrointegracija
BEOGRAD: Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuela Žiofrea istakao je da su vladavina prava i normalizacija odnosa Beograda i Prištine ključne za određivanje dinamike pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
Žiofre je na Plenarnoj sednici Nacionalnog konventa o EU kazao da je Evropska komisija u Izveštaju o napretku Srbije zaključila da su ispunjeni uvodni kriterijumi i da je iz tog razloga i dala preporuku da se Srbiji u pregovaračkom procesu otvore još dva klastera.
Kada je reč o Izveštaju EK, Žiofre je kazao da je u njemu predstavljena iskrena procena koja je zasnovana na činjenicama, a procena je da je ostvaren napredak u reformama u svim oblastima.
"Ključne poruke su, kada je reč o političkim kriterijumima i vladavini prava da je primećena nova posvećenost Vlade da nastavi sa refomama u pravcu pristupanja EU", kazao je Žiofre i naveo da se u Izveštaju ističe potreba da reforme budu održive.
Što se tiče ekonomskih kriterijuma, Žiofre kaže da je konstatovan delotvorni odgovor na kovid 19, a da je zatraženo da se sprovedu dugoročne reforme.
Kaže i da je notiran ograničen napredak kada je reč o javnoj administraciji, a da Izveštaj konstatuje značajne reforme koje Srbija sprovodi, naročito ustavne.
Napomenuo je važnost nastavka konstruktuivnog međustranačkog dijaloga za koji EK smatra da treba da se intenzivira.
Kada je reč o ratnim zločinima, Žiofre kaže da je tu zabeležen slab napredak, dok je kod slobode izražavanja napredak ocenjen kao ograničen.
"Istovremeno se primećuju verbalni napadi na novinare od strane zvaničnika, kao i pretnje i nasilje", kazao je i dodao da je ograničen napredak zabeležen i u borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Kada je reč o migracijama, Žiofre kaže da je konstatacija Evropske komisije da je Srbija nastavila značajno da doprinosi u upravljanju migracijama i da je nastavila da igra značajnu konstruktivnu ulogu u tom smislu.
"EU je jednako posvećena Srbiji i Zapadnom Balkanu kao i ranije, dinamika se nije promenila. EU ostaje najveći partner Srbije i regiona kada je reč o trgovini i finansiranju", kazao je Žiofre.
Govoreći o Nacionalnom konventu, Žiofre je naveo da je civilno društvo ključni faktor u svakoj demokratiji i ima ulogu u praćenju rada vlade.
"Nacionalni konvent ne vrši samo nadzor već daje i suštinsku analizu koja je korisna i za Srbiju i za EU", kazao je i dodao da nije dovoljna samo analiza, već da organizacije civilnog društva i Vlada Srbije moraju da razvijaju pravi politički dijalog o svim pitanjima važnim za građane.
Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Nataša Dragojlović primetila je da je produktivan dijalog između civilnog društva i Vlade Srbije moguć i u tom smislu navela da se sa premijerkom sastaju svakog meseca.
"Mi određujemo teme, 10. novembra ćemo pričati o pandemiji virusa korona, praćenje mera tokom vanrednog stanja. Napravili smo sveobuhvatnu analizu mera i imamo niz pitanja za premijerku", kazala je.
Podsetila je da su učestvovali u raspravi o Ustavu i najavila da će Nacionalni konvent učestvovati i u raspravi o budžetu.