KAKO PROIZVOĐAČI VARAJU KUPCE Najviše mućki u roštiljskom mesu
Proizvođači hrane varaju potrošače na razne načine da bi ostvarili veću zaradu i smanjili troškove proizvodnje, na primer, prikrivanjem i zamenom satojaka, razblaživanjem tečnih proizvoda vodom, neadekvatnom promocijom i nepravilnim deklarisanjem, upozoreno je na konferenciji o bezbednosti i kontroli hrane u Srbiji.
Zloupotrebi i neadekvatnim predstavljanjem na tržištu najviše su izloženi proizvodi od mleka i mesa, kao i maslinovo ulje, riba i organska hrana, naveli su učesnici.
Obmanuti mogu biti svi u prehrambenom lancu, od potrošača preko trgovaca do proizvođača.
Online diskusiju su organizovali Delegacija za EU u Srbiji i Centar za evropske politike kako bi predstavili načine krivotvorenja u prehrambenoj industriji, ali i mere zaštite i bezbednosti u kontroli kvaliteta koje bi prevare u ovom sektoru svele na minimum.
„Na osnovu 68.000 provera koje su sprovedene u prodavnicama, pijacama, aerodromima, morskom lukama i industrijskim domaćinstvima 72 zemlje Evrope, zaplenjeni su lažni prehrambeni prizvodi, „fake food’’ u vrednosti od 53,8 miliona evra u periodu od decembra 2020. do jula 2021. godine”, navela je istraživač prevara u hrani u Direktoratu Evropske komisije za zdravlje i bezbednost hrane (DG Sante) Eva Zigner, predstavljajući rezultate akcije Opson X.
Istakla je da je tom akcijom zaplenjeno 15.000 tona neadekvatne hrane za tržište i 33 miliona litara pića.
Ona je, takođe, definisala pojam prevare kao krivično delo i zaključila da bi se suzbila ovakva vrsta zloupotrebe u Srbiji neophodno je da se sarađuje sa zemljama EU kako bi se provera kvaliteta robe prilikom uvoza i izvoza podigla na viši nivo.
Načelnik odeljenja za veterinarsku inspekcije pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Zoran Ivanović istakao je da u prevarama koje se vrše u industriji hrane treba da učestvuju, pored inspekcijskih organa, i sud i policija jer se radi o krivičnom delu.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović kazao je da je u prodaji takozvani „pekarski med”, koji nije štetan po zdravlje, ali zbog nedostataka ne može da se koristi u ishrani već za pravljenje proizvoda od testa. Objasnio je da se promenom deklaracije ovaj med prodaje kao prirodni med, iako nema botaničko poreklo meda.
Dodao je da je zaštita potrošača u nadležnosti Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i poručio da bi sve institucije trebalo da se uključe kako bi se uveo jasan pravilnik o tome šta određeni proizvod treba da sadrži i kako se proizvodi, kao i da se reguliše pitanje zloupotrebe i bezbednosti potrošača.
Govoreći o svojoj struci, naveo je da se najčešće prevare dešavaju kod prodavaca i proizvođača roštiljskog mesa, gde proizvod sadrži niži sadržaj proteina nego što je na deklaraciji ili manji procenat junećeg mesa nego što je predviđeno.
Na konferenciji je objašnjeno da u lancu prehrambene industrije prevareni mogu biti kako potrošači tako i proizvođači i trgovci, ali i zaključeno da je pritisak nelojalne konkurencije najviše na malim proizvođačima.
D. Mlađenović