Misija MMF-a: Snažan privredni oporavak Srbije

U proteklih nekoliko dana predstavnici MMF-a održali su niz sastanaka sa predstavnicima ovog Ministarstva i drugih nadležnih institucija, kako bi sproveli reviziju aktuelnog aranžmana, navodi se u saopštenju i dodaje da je cilj novog aranžmana sprovođenje strukturnih reformi i održavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti.



Ministar finansija Siniša Mali je na sastanku rekao da je Srbija u prvih devet meseci ove godine ostvarila bolji rezultat od očekivanog i to za 182 milijarde dinara, a pre svega zbog bolje naplate poreskih prihoda.



Zaključak je da se srpska ekonomija oporavila mnogo brže nego što je to bilo očekivano a kada je reč o makroekonomskim rezultatima, privredni rast u prvoj polovini ove godine je iznosio 7,6 odsto, a očekuje se da u trećem kvartalu rast iznosi sedam procenata, rekao je Mali.



Dodao je da je upravo zbog tih dobrih rezultata, Ministarstvo finansija povećalo projekcije rasta za ovu godinu na sedam odsto, a svoje prognoze podigle su i sve druge međunarodne finansijske institucije, uključujući i MMF.



Mali je istakao da je Vlada Srbije veoma posvećena aktuelnom aranžmanu i da o tome dovoljno govori činjenica da su ove nedelje na sednici Vlade usvojeni propisi koji su dogovoreni sa MMF-om, a čime su ispunjena četiri reformska cilja.



Na sednici Vlade usvojene su Metodologija za praćenje fiskalnih rizika, Strategija za razvoj tržišta kapitala, uredbe iz domena kontrole državne pomoći, a četvrti reformski cilj koji je ispunjen je izveštavanje po GFSM metodologiji MMF-a, koje je dogovoreno i potvrđeno. To dovoljno govori o našoj ozbiljnosti i posvećenosti saradnji sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom, rekao je on.



Na sastanku se razgovaralo i o budžetu za 2022. godinu, kao i rebalansu ovogodišnjeg budžeta, koji je ove nedelje takođe usvojen na sednici Vlade Srbije.



Budžet za 2022. godinu će se naći na sednici Vlade Srbije 3. novembra, a do kraja novembra o njemu će se raspravljati na sednici Skupštine Srbije.



Budžet za 2022. godinu podrazumeva povećanje plata i penzija, kao i minimalne cene rada, ali i rekordna izdvajanja za kapitalne investicije. Dakle, nastavljamo sa visokim izdvajanjima za investicije koje dalje podižu rast BDP-a i utiču na kvalitet života naših građana, rekao je Siniša Mali.



Prema njegovim rečima cilj budžeta je da se nastavi sa smanjenjem deficita, kao i smanjenjem udela javnog duga u BDP-u.



Budžet za narednu godinu podrazumeva deficit od tri odsto i udeo javnog duga u BDP-u na centralnim nivou od 55,5 procenata.



Iz Ministarstva finansija navode da je MMF za 2021. godinu projektovao rast BDP-a od 6,5 odsto, dok njihove projekcije rasta za narednu godinu iznose 4,5 procenata.



Dodaje se da MMF konstatuje i da je rebalansom budžeta predviđen deficit od 4,9 odsto, što je za dva procentna poena manje nego što je bilo predviđeno prethodnim rebalansom.



Kaže i da je dobar fiskalni rezultat posledica bolje naplate poreskih prihoda i jake ekonomske aktivnosti a taj bolji rezultat će biti iskorišćen za dalje ulaganje u javne investicije, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.



Ističe se i da je Misija zaključila da je važno da se sledeće godine deficit zadrži na nivou od tri odsto BDP-a, da se nastavi sa smanjenjem udela javnog duga u BDP-u, i to kako bi se ostavio fiskalni prostor za reagovanje na potencijalne šokove.



Misija je navela i da je važno da u budžetu i u budućnosti bude prostora za ulaganje u zdravstvo i javne investicije, sa naglaskom na zelenu ekonomiju.



Predstavnici MMF-a su pohvalili i ispunjenje reformskih ciljeva koji su prethodno dogovoreni, kao što su usvajanje Metodologije za praćenje fiskalnih rizika, uredbe iz domena kontrole državne pomoći i Strategije za razvoj tržišta kapitala.



Razgovori u okviru misije su počeli 11. oktobra i održavali su se najpre onlajn, nakon čega su predstavnici MMF-a doputovali u Beograd.



Novi aranžman "Instrument za koordinaciju politiku" započet je u junu 2021. godine i trajaće do kraja 2023. godine, potpuno je savetodavnog karaktera, odnosno ne podrazumeva finansijsku podršku.