Težak život s manje od 22.000 dinara mesečno

Dodaje se da je stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila 29,8 odsto i u odnosu na 2019. godinu bila je niža za 1,9 procenata.

Objašnjava se da stopa rizika od siromaštva predstavlja procenat ljudi čiji je raspoloživi ekvivalentni prihod niži od praga rizika od siromaštva, koji je u 2020. iznosio 22.000 dinara prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo.

Prag rizika od siromaštva za domaćinstvo s dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina, iznosio je 39. 600 dinara, dok je za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina iznosio 46.200 dinara.

Kada je reč o stopi rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti, objašnjava se da ona pokazuje procenat ljudi koji su u riziku od siromaštva ili su izrazito materijalno uskraćeni.

Riziku od siromaštva su, gledano prema godinama, najviše bili izloženi mlađi od 18 godina - 24,2 odsto kao i mladi između 18 i 24 godina - 23,6 odsto.

Najniža je bila stopa rizika od siromaštva u populaciji između 25 i 54 godine - 19,6 procenata.

Prema tipu domaćinstva, navodi RZS, najvišu stopu rizika od siromaštva imali su članovi domaćinstava koja čine dve odrasle osobe s troje ili više izdržavane dece - 37,2 odsto, zatim ljudi koji žive sami i mlađi su od 65 godina - 37,1 odsto.

Najnižu stopu rizika od siromaštva, 15,1 odsto, imala su domaćinstva koja čine tri ili više odraslih osoba.

Pitanje koje se postavlja svakako je i šta je to, u stvari, stopa rizika od siromaštva?

U Republičkom zavodu za statistiku navode da stopa rizika od siromaštva ne pokazuje koliko je ljudi stvarno siromašno, već procenat građana koji imaju ekvivalentni raspoloživi prihod niži od praga rizika od siromaštva.

U zavisnosti od radnog statusa, među punoletnima su riziku od siromaštva bili najizloženiji nezaposleni - 46,7 odsto, dok je najniža stopa rizika među zaposlenima kod poslodavca - 6,2 odsto, kod samozaposlenih 18,8 odsto, a kod penzionera 19,4 procenata.

Prosečna bruto zarada iznosila je lane 82.984 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa bila 60.073 dinara. U odnosu na 2019. godinu, prosečna neto zarada porasla je za 9,4 odsto nominalno, odnosno 7,7 odsto realno. Posmatrano po regionima, najviša prosečna neto zarada ostvarena je u Beogradskom regionu - 74.311 dinara, a najniža, 51.068 dinara, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji. U 2020. godini bilo je 2.215.475 zaposlenih, što je, tvrde u RŽS, u odnosu na prethodnu godinu povećanje od 1,9 odsto.

D. Mlađenović