Sava Števanov pravi ikone od 4.000 fragmenata furnira

Svako je imao mesto u prijatnom ambijentu Spomen-kuće „Tan“ i radio za svoju dušu, a Sava Števanov (65) privukao pažnju ikonama od furnira, ne tako čestom tehnikom.

- Moji Števanovi su crnobarskog porekla, a ja sam se s furnirom sreo u osmoljetki obližnjeg Ostojićeva, gde nam je učitelj Nikola Krajinović tokom časova tehničkog obrazovanja pokazao kako se radi. To se završilo, ali sve mi ostalo u „malom mozgu“. Nakon Ekonomske škole u Novom Kneževcu, sve se vratilo. Jedno vreme sam radio makete jedrenjaka, a onda 1991. okrenuo ikonama. Sam pravim i drvene ramove, pa ko želi dobije kompletan rad - veli Števanov.

A zaista dobija.

- Bar sam 60 odsto ikona darovao, gledam ljude, sviđa im se, vidim nemaju para i poklonim. Neke prodam. Jednostavnije koštaju 100 evra, a komplikovanije znatno više. Neke radim dva dana, a druge i ceo mesec. Kad sednem posle podne, ne prestajem do jutra. Pošto radim sa lepkom, koji isparava, povremeno izađem napolje da udahnem svež vazduh. To remeti koncentraciju, a ona je najbolja u mirnim noćnim satima - veli Sava.

Nije lako, ističe, s furnirom. Ranije ga nije bilo, a sad se nabavlja u Pazovi. Smirenost, strpljenje i ljubav se podrazumevaju. Cene to i lokalne kolege po sklonosti, pa su ga izabrale za predsednika Udruženja likovnih umetnika „Paleta“ u Čoki.

- Da je lako, bavilo bi se u našim krajevima više ljudi ovom tehnikom. Koliko znam, ranije samo neki železničar iz Temerina, a pokušao je i odustao jedan čovek iz Sremske Mitrovice. Nije čudo, ako izaberete ikonu od 4.000 delova, kakva je, recimo, slika Uroša Predića „Sveti Sava blagosilja Srpčad“ iz 1921. Trebalo mi je mesec dana. Ne može, a zbog lepka nije ni zdravo, da se radi svaki dan. Zato za tri decenije imam tek pedesetak radova. Poslednje dve godine, iz zdravstvenih razloga, ništa, ali sam se, hvala Bogu, vratio - zadovoljno će Sava.

Ističe i da mora poštovati ikonografske kanone, a oni ne trpe improvizacije.

Vlastimir Jankov