Uskoro obnova Špilerove kuće i Velike kasarne

Reč je o konzervatorsko-restauratorskim radovima, u okviru 15. faze projekta obnove uličnih fasada i krovova, koji će, kako je procenjeno, koštati oko 100 miliona dinara. Podsećanja radi, za obnovu graditeljskog nasleđa Ministarstvo kulture i informisanja opredelilo je ove godine ukupno 300 miliona dinara.

Direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada Siniša Jokić podseća da je reč o obimnom poslu i napominje da bi radovi mogli da počnu do kraja novembra, ukoliko tenderska procedura bude završena bez zastoja.

Informacija da će Špilerova kuća konačno biti sređena sigurno će obradovati nemali broj građana, pogotovo jer je pre više od šest meseci Novosađane uznemirila vest da vlasnik (“Kafa dobro jutro” DOO iz Novog Sada) namerno pušta da objekat propada, kako bi izgubio status kulturnog dobra, a on na tom mestu izgradio višespratnicu. Vlasnik se nakon toga, preko pravnog zastupnika, oglasio u medijima, i u izjavi za RTS demantovao navode da planira rušenje, te da je spreman da objekat od neprocenjivog kulturno-istorijskog značaja pokloni Gradu.

Kako se iz tenderske dokumentacije može primetiti, na kući u Vladimira Gortana 8 planirana je zamena oštećenih i degradiranih elemenata fasada i krova, te restauracija i konzervacija malterske plastike, fasadne stolarije i bravarije, a biće sređen i pripadajući ogradni zid sa polukružnom zidanom kapijom. Predviđeno je obijanje dotrajalog i oštećenog maltera do zdrave podloge – opeke, a nakon toga i novo malterisanje fabrički spravljenim malterima koji su po svom sastavu, tehničkim karakteristikama i svojstvima namenjeni renoviranju istorijskih objekata.

Kompletan krovni pokrivač biće zamenjen, a planirana je i popravka i zamena oštećenih elemenata krovne konstrukcije, uključujući i sanaciju krovne i tavanske konstrukcije jugoistočnog dela kuće, koja je oštećena u požaru. Karakteristični elementi krova biće obnovljeni po autentičnim rešenjima obrade slemena i grbina od lima, a stare olučne horizontale i vertikale demontirane te izrađene nove. Osim toga, biće zamenjena i sva limarija na krovu.

Radovima je obuhvaćena konzervacija i restauracija originalne stolarije, zamena oštećenih elemenata, kao i ugradnja novih izrađenih po uzoru na originalne, koji su u ranijim intervencijama uklonjeni ili zamenjeni neadekvatnim. Interesantan je podatak da će naknadno izbijena vrata na bočnom dvorišnom zidu biti zazidana, a kompletna fasada završno ofarbana visoko paropropusnom silikatnom bojom, po izboru konzervatorskog nadzora.

Kada je reč o Velikoj kasarni u Prote Mihaldžića, izgrađenoj u prvoj polovini 18. veka, na toj jednospratnoj građevini planirana je zamena oštećenih i degradiranih elemenata fasade, kao i dotrajalog maltera, te restauracija i konzervacija vučenih malterskih profila i opšivanje pojedinih fasadnih elemenata. Predviđena je i reparacija ulaznih kapija, konzolnih svetiljki, metalnih rešetki prozora, nosača zastave, te obnova spoljnih prozora i vrata, rekonstrukcija krovnog pokrivača, dimnjačkih i ventilacionih otvora i, na kraju, bojenje fasade.

Radovima je obuhvaćena i demontaža i izrada novih oluka, sa svim pripadajućim elementima, te izrada i montaža konusnih polukružnih krovnih ventilacionih otvora, kao i opšivanje dimnjaka i solbanaka prozora.

Ponude na tender Zavoda za zaštitu spomenika kulture dostavljaju se do 19. oktobra.

Skrivena u uskim petrovaradinskim sokacima, Špilerova kuća uspela je da opstane kroz vekove, nakon što su je, po dolasku u Petrovaradin, izgradili jezuiti (isusovci) u periodu od 1693. do 1773. godine. Pretpostavlja se da je služila kao letnjikovac, a po novijim istraživanjima – kao školska zgrada i slobodno se može smatrati jednim od najvrednijih objekata iz vremena baroka. Naziv je dobila po vlasniku iz prve polovine 20. veka Tiboru Špileru, a nakon nacionalizacije porodici je pripao deo stambenog prostora.

Opšti utisak je da je barokno zdanje velike kulturne i arhitektonske vrednosti, koje svedoči o istoriji i razvoju našeg grada, ostalo skrajnuto i zaboravljeno. Kada je reč o sudbini najstarije kuće u Novom Sadu, starije od Petrovaradinskog šanca, većina stanovnika sremske strane grada saglasna je da taj objekat po svaku cenu mora biti sačuvan. Imajući u vidu istorijat i značaj Špilerove kuće, Petrovaradinci smatraju da to zdanje ima potencijal da, uz odgovarajuće renoviranje, postane mali muzej i napominju kako bi ceo taj kraj, budući da spada u najstariji deo naselja, trebalo sačuvati u izvornom obliku, bez novih višespratnica.

J. Vukašinović