Dačić: Policijske snage na severu nisu prva provokacija Prištine

Istakao je i da je ovo ujedno proba za neke nove akcije u budućnosti, a da će situacija zavisiti od reakcije međunarodne zajednice.

"Oni u stvari ispituju teren koliko će daleko neko ići u njihovoj kritici i zato je bitno da međunarodna zajednica razume da, ukoliko se ovakvo ponašanje Aljbina Kurtija ne ograniči, da time sami doprinose izazivanju regionalne nestabilnosti", kazao je Dačić za Tanjug.

Dodaje da ovakve napetosti mogu da izazovu i ozbiljnije bezbednosne probleme jer nažalost situacija u regionu je takva, kaže, da jedan incident može da izazove niz vezanih događaja i da ugrozi mir na našem prostoru.

Kada je reč o reakciji međunarodne zajednice koja poziva obe strane na smirivanje tenzije, Dačić kaže da je to uobičajeno i ističe da je nekorektno jer Srbija nikada nije bila ta strana koja je izazivala tenzije.

"Naprotiv, Srbija je bila uvek ta strana koja je primenjivala sve što smo potpisali i dogovorili se za razliku od Prištine, koja je od samog početka radila na opstrukciji Briselskog sporazuma", naveo je.

Na pitanje da li je EU pokazala da ne može da bude dostojan medijator između Beograda i Prištine, Dačić kaže da ukoliko EU zaista ne omogući da se Briselski sporazum sprovede sebe će definisati kao nekredibilnog pregovarača.

Podsećajući da su Briselski sporazum potpisali on, Hašim Tači i Ketrin Ešton, Dačić je ukazao na to da je odlaskom Eštonove EU izgubila dosta na kredibilitetu jer Federika Mogerini nije imala dovoljno političke snage i podrške najvažnijih faktora u EU za sprovođenje sporazuma.

"Ako EU nije u stanju da posle osam godina od potpisivanja sporazuma omogući da se on primeni, ako nije u stanju čak ni da osigura mir i stabilnost na Kosovu i Metohiji onda se postavlja pitanje suštine i zašto bi se vodili bilo kakvi pregovori", kaže Dačić.

Dodaje da će Srbija ostati verna dijalogu.

"Nećemo biti mi ti koji će kršiti Briselski sporazum, mi ćemo uvek učestvovati u dijalogu, znamo mi šta je krajnji cilj Prištine, to je da zauzmu sever, ako zauzmu sever onda im više ništa nije bitno zato što će to usloviti novo etničko čišćenje i proterivanje Srba sa severa i praktično Srba neće biti na KiM i time je, sa njihovog aspekta, problem rešen", kazao je Dačić.

Ukazao je na to da se to ne sme dozvoliti i da je to crvena linija Srbije za koju svi treba da znaju.

Na pitanje kako Sjedinjene Američke Države gledaju na celu situaciju i "svoje čedo", predsednik parlamenta smatra da su oni došli u situaciju da ne znaju šta će sa svojim čedom, odnosno da bi ga rado smestili na prevaspitavanje.

"Ali, na njima je da odluče kako će se dalje prema tome odnositi, tu nema mnogo emocija, ako je njima interes da se sačuva mir i stabilnost znaju oni kako se to sprovodi, pitanje je samo hoće li ili neće", ukazao je Dačić.

Međutim, ističe, da se to ne može reći za EU jer Unija nije jedna država, jedan čovek, već je toliko mnogo različitih interesa da oni i po nekim drugim pitanjima ne mogu da dođu do koncenzusa.

"Ali, kada je reč o SAD, Nemačkoj i drugim velikim silama, oni tačno znaju kako da se disciplinuju oni koje su stvorili", zaključio je Dačić.

Ivica Dačić ocenio je da promena nemačkog kancelara nakon izbora u toj zemlji ne bi trebala da dovede do većih promena kada je u pitanju spoljna politika Nemačke.

Dačić za Tanjug kaže da je spoljna politika bila ista i pre i za vreme, a biće i posle Angele Merkel i ukazuje da se to zasniva na nečemu što je već urađeno i da je teško očekivati da će Nemačka demantovati ono što je uradila i politiku koju je vodila.

"Važno je da u svemu tome mi ostanemo u vidokrugu ljudi koji će voditi nemačku vladu iako nije jasno ko će to biti. Ono što je za nas bitno to je da nemačka politika zadrži stav Angele Merkel da ne treba odustajati od proširenja EU i da budu korektni u smislu da dozvole da dođu do dogovora Beograda i Prištine, a ne da smatraju da je sve rešeno", kazao je Dačić.

Na pitanje u vezi međustranačkog dijaloga koji je vođen uz posredovanje evroparlamentaraca, Dačić kaže da je taj dijalog završen, a da je dokument Evropskog parlamenta prihvatio i on kao predsednik Narodne skupštine.

"To je zajednički predlog evropskih parlamentaraca i mene kao predsednika parlamenta, a da li će stranke da učestvuju u benefitima koje im to pruža, na njima je da donesu odluku. Mi ćemo realizovati sve ono što smo prihvatili", kazao je Dačić.

Dodaje da ostaje obaveza da se dođe do papira koji bi bio dopuna svega onoga što se razgovaralo i sa strankama koje nisu želele učešće EP.

Najavljujući da će sledeće nedelje pokušati da to privedu kraju, predsednik parlamenta kaže da su tu zastali dok EP ne predloži svoj dokument kako ne bi bilo nekoliko paralelnih papira.

"Mislim da smo odmakli značajno", kaže Dačić.