Prečanska leksika: Pudar i kako to češće biti

Zaposlen po lizingu, na određeno vreme, poznat organima zaduženim za proizvodnju nektara zvanog mošt, od koga kasnije nastaje omamljujući “rampaš”. U opisu dužnosti pudara, jednog od najlepših zanimanja na svetu, onom pravom gde se gaji vitis vinifera, vinova loza, jeste da čuva i bude domaćin vinograda u njegovom najvažnijem periodu. Usamljeni gospodar večernje i noćne tišine, hvatač ptičijeg peva i lepeta krila, šuškanja lišća i pucketanja nagažene suve grane, pažljivi posmatrač leta sveg pernatog i gvozdenog, a naročito - čvoraka.

A šta sve mora imati pudar, kao službena osoba, od profesionalne opreme i ličnih sposobnosti, urođenih i stečenih. Prvo: jak glas. Da može oterati svakakve vrane i vaške, te neodlučnije lopove, potom isto tako jak štap, da njime pripreti, a ako treba i preko leđa upotrebi ako uljezi ne poslušaju audio opomene. Još: oštru bricu, da njome sitno isecka slaninu za večeru. Ručaće i doručkovati prvo grođe, sa malo hleba jer za pravi obed nema vremena, kao i svaki drugi u vinogradu u doba zrenja.

Priče se da su nekad čuvari, uz čegrtaljke i papirne propelere sa pogonom na vetar, držali blizu ruke i puške, lovačke, sa patronama punim soli, paprike i bibera, sačme koje se najviše boje pravi lopovi, a i čvorci, dve kategorije opasnih prirodnih neprijatelja pudara. Čvorci su to i priznali. Jedan u pesmi Čika Jove decidirano veli: “Ja bi teo za pudara, al me niko neće / Baš sam hude sreće.” Dvonožni lopovi, nikad to ne priznaju. Čak i kad ih uhvate sa prstima u tegli, pardon, grozdovima u yepu, kažu da su zalutali, da su mislili da je to vinograd njihovog teče, a i od samog pudara pomislili da je dotični teča.

Pudari su, u stvari, službena lica. Kažu neke priče da su druga službena lica, recimo panduri, nazvani baš po pudarima. No, da ne bacamo senku na častan posao pudara jer oni ne naplaćuju kazne, ne pendreče i isleđuju, već samo čuvaju grožđe u vinogradu. “Rade” samo dok ne počne prava berba, a onda se prekvalifikuju u berače, nosače putonje i svega što treba iz vinograda natovariti u vozionice, dopremiti do kveča (mlin za muljanje grožđa), ubaciti u presu, pretočiti u buradi… Pudari su i najpogodniji kad treba izabrati grozdove za evenke, one čarobne viseće poslastice, tvorevine što će narednih meseci stajati na promaji tavanskoj da bi sred ciče zime spasle život teško bolesnom detetu, vratila snagu rekonvalescentu ili, jednostavno, osladile nekom rođendan ili drugi praznik jer ima u sačuvanim pucadima konzervirano sunce i njegovu moć iscejenja. Ti poslednji dani pudarenja su najlepši, mada i najteži. Naime, kad se berači povuku, pudari ostaju. Založe malo vatre jer još ima komaraca, isprže malo slanine, ugase žeđ sa malo rampaša, pošto su prethodno podstakli apetit sa malo komovice. Dakle, svega po malo jer će pravi odmor i oporavak, čak i vađenje mnoštva trnja iz peta i palčeva, morati da čekaju dok ne prođe veliki posao berbe. Pa i drugi poslovi, isto tako veliki, posle berbe. Tek onda će, ako bude prilike, moći da slušaju prave priče i pesme o grožđu i njegovim lepotama. Od one kako “kopa cura vinograd“ pa poletnijih “berem grožđe biram tamjaniku”, “donesi vina krčmarice “ te “nema lepšeg grožđa od plemenke ni milijeg roda od…”

No, dok pudari čekaju svojih “pet nedelja zimskog odmora”, pametni i preduzimljivi su već smislili da sve što je lepo i vredno spakuju u “pudarske dane”, pardon večeri i noći, te ponude gostima, dokonim i bogatim kao - turističke uživancije. Tako sad u čarima vinograda uživaju i oni koji nisu nikad držali motiku ili špric za prskanje, težak i pun “bordovske čorbe “ (plavo zelene jer se zove po gradu Bordou, a ne bordo boji). Kao što savremeni ljubitelji salaša, krompirača i friških čvaraka uživaju i pod bagremima, mada nikad nisu ustajali u zoru da okopavaju krompirište ili napoje svinje. Ali, pudari i salašari uživaju i kad ih samo pominju kao neumorne radiše.

Ključno za pudarski zanat je čegrtaljka - drvena naprava koja pravi buku okretanjem rukom, kasnije navijački rekvizit, pre šok bombi, raketa, bengalske vatre; član - deo vinograda odvojen od celine stazama, nasipom, terasa na padini; lastar - prut, grana loze, izrastao u poslednjem vegetacionom periodu; čardaklija - loza formirana da se penje na potporne stubove i žice; putonja - manje drveno bure oblikovano da se nosi na leđima u koje berači sipaju grozdove.

        Pavle Malešev