Ustoličen episkop budimljansko-nikšićki Metodije; Patrijarh: Svako ko krene na Crkvu biva poražen

Episkop Metodije ustoličen je pokličima "dostojan" od mnogobrojnog naroda, građana, predstavnika vlasti, poslanika i predstavnika društvenog i javnog života.

Patrijarh srpski Porfirije poručio je da da svako ko krene na Crkvu biva poražen.

"U crkvi nema granica, nema ništa pojedinačno, sve je saborno i sve je pozvano i kada je izvan granica Crkve da se u Bogu sabere i prepozna kao jedno i jedinstveno", poručio je patrijarh Porfirije.

Patrijarh je poručio da Crkva nije od ovoga sveta, a neki, istakao je, hoće da je uvuku u zemaljsko blato.

"Crkva nije tu da bi učestvovala u raspravama ko je u pravu, a ko nije. Biva poražen svako ko krene na Crkvu, jer njoj odolevaju i vrata Ada", naveo je poglavar SPC.

Poželevši dobrodošlicu svima u manastir Đurđevi stupovi, kako je rekao, svetinju Nemanjićku, u "ovoj zemlji u koji su duboki koreni Vasojevića, u zemlju iz koje je iz tih korona izraslo stablo sa bogatom krošjom i plodovima stablo koje je definisano najuzvisenijim duhovnom, ali i nacionalnim dometima narod, a koji pripada SPC i srpskom pravoslavnom narodu".

U suštini, poručio je, to znači da su svesni samih sebe, koji poznaju ko su, šta su, koji znaju odakle su i koji znaju koji im je cilj.

"Ali baš zato bivaju kao narod jevanđelski i hrišćanski sposobni da mogu u istoj meri i na isti način kako poštoju sebe da prepoznaju vole i poštuju drugog...bilo da se radi o žiteljima i građanima jedne te iste države i bez obzira kojem narodu pripadaju, da li su Bošnjaci, Crnogorci ili Hrvati...", rekao je patrijarh.

Oni su, poručio je da su oni otvoreni za drugog i drugačije, čak i kada se na drugi način mole Bogu.

Ponovio je da "u Crkvi nema granica, nema ništa pojedinačno, sve je saborno i sve je pozvano i kada je izvan granica Crkve da se u bogu sabere i prepozna kao jedno i jedinstveno".

Patrijarh je istakao da Crkva nije tu da rešava socijalne i druge, pa i političke probleme i da bi učestvovala u raspravama i nadmetanjima u tome ko je u pravu.

"Crkva je celina, Crkva je saborna sve što se ne razume međusobno, sve ono šsto se zamera jedno drugom i suprotstavlja jedno drugom, u Crkvi Hristovoj u Bogu ima šansu da se susretne i da bude jedno", naveo je poglavar SPC.

Ukazao je da naročito postoje oni koji ne razumeju šta je Crkva, koji misle da je to, kako je rekao, politička partijska organizacija.

"Oni koji misle da su Crkva kao i oni u najmnju ruku su se prevarili i prevareni su, ali imaju šansu da u Hristu pronađu sebe, a to je opet stvar njihova i njihovog odnosa sa Bogom", rekao je Porfirije.

Istakao je da Crkva nema ambicije, jer ako ima, kaže, izdaje sebe, onda nije Hristova i ona, kazao je, ne može da zameni bilo koju političku stranku.

Poručio je da je Crkva u ovom svetu zbog toga što je religijsko biće, koje ima najsuštastveniju potrebu za Bogom, svesna da ima svoj početak, ali neće imati svoj kraj.

U Đurđevim stupovima Krivokapić, ministri, poslanici...

Ustoličenju vladike budimljansko-nikšićkog Metodija u manastiru Đurđevi stupovi prisustvovali su premijer Zdravko Krivokapić sa ministrima, brojni poslanici i gradonačelnici Nikšića, Budve, Kotora.

Prisutni su bili i poslanici stranaka vladajuće većine - Demokratskog fronta i Demokratske Crne Gore.

Od ministara ceremoniji su prisustvovali ministarka prosvete, nauke, kulture i sporta Vesa Bratić, ministri Milojko Spajić i Aleksandar Stijović i ministar Ratko Mitrović.

Ceremonija je protekla u mirnoj atmosferi.

Među mnogobrojnim trobojkama u dvorištu manastira Đurđevi stupovi u Beranama je bila i jedna ogromna.

Njena dužina je nepregledna, a razvio ju je verni narod, koji je u velikom broju došao na ustoličenje episkopa budimljansko-nikšićkog Metodija.

 

Manastir Đurđevi stupovi kod Berana, u kojem se održava ceremonija ustoličenja izabranog mitropolita budimljansko-nikšićkog Metodija, je spomenik države Nemanjića i imao je kapitalnu ulogu u očuvanju nacionalne svesti, jedinstva srpskog naroda i širenju kulture na prostoru severa Crne Gore.

Podignut je 1213. godine i zadužbina je gospodara Budimlja, župana Stefana Prvoslava, sina Velikog župana Tihomira, a sinovca Stefana Nemanje.

Godine 1219. u Đurđevim Stupovima je Sveti Sava osnovao jednu od prvih sedam episkopija - četvrtu po redu, o čemu se u zapisu kaže: "Četvrtago vladiku postavi Sveti Savo u Budimlju u hram Svetoga Georgija".

Zahvaljujući ulozi Budimljanske eparhije, sve do polovine XVII veka na ovim prostorima nije bilo islamiziranja stanovništva.

Đurđevi stupovi poznati su i po tome što je u njima 1857. godine doneta odluka o ujedinjenju Vasojevića sa Crnom Gorom.

Jedan je od manastira u Crnoj Gori koji su u prošlosti imali ulogu duhovnog centra oslobodilačke borbe protiv turskih osvajača.

Od 2001. godine, manastir je sedište Eparhije budimljansko-nikšićke. Po ustrojstvu je muški opštežiteljni manastir.

Crkva je posvećena Sv. velikomučeniku Georgiju.

Manastir je u prošlosti pet puta spaljivan i razaran, ali isto toliko puta i obnavljan.

Manastir je početkom avgusta 2013. obeležio osam vekova postojanja, a pokojni mitropolit Amfilohije je tada rekao da taj crkveni kompleks pokazuje vrednost zadužbine Nemanjića i vere naroda u hrišćanske svetinje.

"Manastir je nosio krst, koji je i nosio narod ovog podneblja. Raspeće naroda kroz vekova je bilo i raspeće manastira. Đurđevi stupovi su pet puta rušeni i paljeni za vreme turske okupacije", podsetio je tada mitropolit Amfiloije.

Tadašnji predsednik Crne Gore Filip Vujanović je kazao da je manastir Đurđevi stupovi simbol slobode, a time što je pet puta obnavljan poslao je večnu poruku neuništivosti.

"Manastir je i simbol kulturne vrednosti ovog kraja Crne Gore, kao i veze sa ostalim delovima naše države", rekao je Vujanovoić i istakao da "manastir nosi i simboliku bliskosti Srbije i Crne Gore, odnosno dva stara i bratska naroda srskog i crnogorskog".

Tada episkop Joanikije, koji je do izbora za mitropolita crnogorsko-primorskom u manastiru stolovao dve decenije, rekao je da je malo manastira koji su u prošlosti stradali kao što je Đurđevi stupovi, ali je njegova veličina u tome što je svaki put ponovo obnavljan.