Gornje podunavlje kao deo petodržavnog rezervata biosfere
SOMBOR: Ponosni na svoje istorijsko nasleđe, Somborci i žitelji celog zapada Bačke se mogu dičiti i prirodom, svojom životnom okolinom.
Da ovo nisu tek prazne reči, polovinom meseca je stigla i zvanična potvrda iz Uneska, koji je najveće zaštićeno rečno područje u Evropi, kojem pripada i Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje“ koji se prostire atarom Bačkog Monoštora i Bezdana, proglasio prvim na svetu petodržavnim rezervatom biosfere Mura-Drava-Dunav.
Ovaj rezervat biosfere, koji se proteže Austrijom, Slovenijom, Hrvatskom, Mađarskom i Srbijom na gotovo milion hektara i 700 kilometara rečnog toka, proglašenjem je službeno postao najveće zaštićeno rečno područje u Evropi i predstavlja međunarodni primer sinergije zaštite prirode, klimatske otpornosti i održivog razvoja. Zbog jedinstvenih staništa i brojnih retkih vrsta, rezervat biosfere takođe je poznat i kao Evropski Amazon.
- Proglašenje od strane UNESKO-a važan je pokazatelj međunarodne saradnje i zajedničke zelene vizije, značajan korak napred u očuvanju prirodnog i kulturnog blaga regiona i snažan primer ujedinjenja zemalja sa zajedničkim ciljem očuvanja prirode. Ovo je i važan doprinos implementaciji Strategije EU-a za zaštitu biodiverziteta, čiji je cilj da se do 2030. godine obnovi 25.000 kilometara reka i zaštiti 30 odsto kopna EU. To je samo još jedna potvrda mandata svih pet zemalja da zajednički krenu sa obnovom i zaštitom predela Mure, Drave i Dunava - rekla je Nataša Kalauz, direktorka NJNJF Adrije, svetske organizacije za zaštitu prirode koja je od samoga početka deo ove inicijative i sa kojom usko sarađuju žitelji Bačkog Monoštora i Bezdana kojima je na srcu USR „Gornje Podunavlje“.
Iako ideja o petodržavnom Unesko rezervatu biosfere Mura-Drava-Dunav datira s kraja prošlog veka, rad institucija na njegovom uspostavljanju je službeno započeo 2011. godine. Područje rezervata biosfere obiluje retkim staništima poput velikih poplavnih šuma, peščanih i šljunčanih sprudova, strmih obala, rukavaca i mrtvaja. Upravo su ona dom najveće populacije orla belorepana u Evropi i gnezdilište mnogih ugroženih vrsta ptica poput bregunica, male čigre i crne rode, staništa dabra i vidre i riba poput kečige. Ne samo da brojne vrste zavise od Mure, Drave i Dunava, već i gotovo milion ljudi čije su živote oblikovale reke. Netaknute poplavne nizine čuvaju naselja od poplava, reke omogućavaju pitku vodu, plodno zemljište, ublažavaju posledice klimatske krize, a isto su tako zone rekreacije i inspiracije i mogu biti pokretač održivog razvoja.
Vrednost zaštite ovog područja prepoznala je i Evropska unija koja je kroz svoje programe podrške sufinansirala projekte u vrednosti većoj od 20 miliona evra, a koji doprinose zaštiti prirode i razvoju ovog područja.
M. Miljenović