Bajden na otvaranju debate UN, Brnabić danas stiže u Njujork

Takozvana opšta debata šefova država i vlada počinje oko 15 sati po srednjoevropskom vremenu.

Prvi govornici biće predsednik Brazila Žair Bolsonaro i američki predsednik Džozef Bajden.

Prethodno će, prema agendi UN, generalni sekretar UN Antonio Gutereš predstaviti godišnji izveštaj o radu UN.

Premijerka Srbija će govoriti na generalnoj debati 24. septembra. Debata traje do 27. septembra.

Ministar Selaković će danas u Njujorku započeti prve sastanke i tokom zasedanja Generalne skupštine u UN, na marginama skupa, imaće više od 30 bilateralnih i multilateralnih sastanaka sa ministrima spoljnih poslova i visokim zvaničnicima drugih zemalja.

Predstavnici Brazila su se, u prvim danima postojanja UN, u vreme kada većina nije želela prva da govori, često prvi javljali za reč, pa je postala tradicija da se predsednik te zemlje prvi obraća na debati, a posle njega predsednik SAD, kao zemlje domaćina.

Glavna tema ovogodišnjeg zasedanja Generalne skupštine UN definisana je kao: "Izgradnja otpornosti kroz nadu - radi oporavka od kovida-19, ponovne izgradnje održivosti, odgovora na potrebe planete, poštovanja prava ljudi i oživljavanja UN".

Debata će biti posvećena okončanju pandemije i redefinisanju globalne ekonomije kako bi ona po okončanju pandemije bila što zdravija po planetu.

Ovogodišanj debata će svakako biti, pre svega, u znaku pandemije korona virusa i opasnosti da skup u UN ne postane žarište zbog velikog broja delegacija koje će prisustvovati tom skupu.

Očekuje se prisustvo više od 70 šefova država i više od 30 šefova vlada, dok će se ostali obratiti putem prethodno snimljene video poruke.

Za razliku od prethodne godine kada su se lideri zemalja članica obratili na tom skupu putem snimljenih video poruka zbog pandemije korona virusa, ove godine je dozvoljeno fizičko prisustvo predstavnika svake zemlje.

Tokom zasedanja Generalne skupštine od 21. do 30. septembra, mogu da prisustvuju dva predstavnike svake zemlje, dok na generalnoj debati pored govornika mogu da budu još tri člana svake zemlje.

UN su uvele takozvani "sistem časti", što znači da svako ko uđe u skupštinsku salu mora da se izjasni da li je vakcinisan, ali ne mora da pokaže dokaz o vakcinaciji.

Podsećanja radi, predsednik Brazila Bolsonaro je skeptičan prema vakcinama i još prošle nedelje je izjavio da mu nije potrebna vakcina, jer je već stekao imunitet pošto je preležao kovid-19.

Strani mediji preneli su da će nevakcinisani šefovi država koji ove nedelje prisustvuju Generalnoj skupštini UN najverovatnije morati da se zadovolje komadom pice na ulici umesto bogate večere u njujorškim restoranima, kao i da je upravo tako prve noći u Njujorku večerao brazilski predsednik, pošto tamo, prema važećim merama zbog pandemije, nikome nije dozvoljen ulazak u gradske restorane bez dokaza o vakcinaciji protiv kovid-19.

Gradske vlasti Njujorka su postavile kombi ispred zdanja Ujedinjenih nacija kako bi obezbedile besplatno testiranje i besplatnu vakcinaciju jednom dozom vakcine Džonson & Džonson.

Takođe, administracija američkog predsednika je tokom vikenda izrazila zabrinutost da bi Generalna skupština UN mogla da postane opasno žarište kovida ukoliko se svetski lideti koji budu dolazili u Njujork ne budu pridržavali pravila o vakcinaciji.

Vlasti Njujorka zatražile su ranije u pismu predsedniku Generalne skupštine Abduli Šahidu da svi koji dođu u sedište UN moraju da pokažu dokaz o vakcinaciji protiv korone.

Govori svetskih lidera po protokolu traju najviše 15 minuta.

Libijski lider Moamer Gadafi je, međutim, 2009. godine govorio više od sat i po, a rekord u dužini govora je postavio bivši kubanski lider Fidel Kastro čije je govor 1969. trajao čak četiri sata i 29 minuta.

Ujedinjene nacije osnovane su nakon završetka Drugog svetskog rata, potpisivanjem Povelje Ujedinjenih nacija u San Francisku 1945. godine. UN sada imaju 193 zemlje članice.