Paorima veći ćar od sirka zrnaša nego od kukuruza
Paralelno sa ževtvom kukuruza radiće se i žetva sirka zrnaša kojeg seju neki ratari ne bi li se oprobali u novoj proizvodnji i vremenom zamenili tradicionalne poljoprivredne kulture drugim otpornijim na suši i visoke dnevne temrature.
Poljoprivrednici ove jeseni neće imiti velike prinose kukuruza zbog duge suše i višenedeljnih visokih dnevnih temeratura. Bolje će, kažu, proći oni koji su sejali sirkove - zrnaš i metlaš, ne samo zbog cene već i većih prinosa jer sirkovi bolje podnose sušu i vrućine.
Sirkovi nisu berzanska roba, ali ih veletrgovci otkupljuju. Trenutno neki otkupljivači kilogram zrna sirka sa 13 odsto vlage kupuju za 36 dinara, dok kilogram kukuruza plaćaju 22,8 dinara, sa 14 odsto vlage i PDV-om.
Ratar iz Novog Kneževca Norbert Dančo priprema se za žetvu sirka zrnaša za desetak dana .Koliko će zrno sirka koštati u žetvi , ne bi da prognozira, ali očekuje prinos od osam tona po hektaru. Sirak zrnaš seje već nekoliko godina i kaže da je zrno sirka od 20 do 25 odsto skuplje od kukuruznog.
- Lane je u žetvi kukuruz koštao 16 dinara, a zrno sirka bilo 19 dinara – napominje Dančo. - I zrno se sirka može čuvati tokom godine kao i kukuruzno, držati na lageru tokom godine i prodati ga po ceni kako kome odgovara - naglašava Dančo.
On kaže da se uverio u ono što kažu agronomi.
– Sirak zrnaš je optoran na sušu, treba mu 40 odsto manje vlage nego kukuruzu. Seje se polovinom aprila, u topliju zemlju od 12 do 15 stepeni, a primena agrotehničkih mera je skoro ista kao i kod kukuruza.
Dančo kaže da se opredelilo za sirak zrnaš jer je video da ga u Mađarskoj sve više seju, pričao sa tamošnjim zemljoradnicima, čuo njihova iskustva i ovde sledio uputstva poljoprivrednih inženjera. Daleko su, naglašava, prisutniji sirkovi u Mađarskoj nego na našim njivama, a podneblje je isto .
- Sirak nije samo otporniji na sušu i skuplji, već je i zamena za kukuruz u ishrani stoke. U krmnim smešama svuda gde ide kukuruz može se staviti zrno sirka. Osim zrnaša, ima i sirak metlaš, koji se koristi u industriji za proizvodnju metli, ali ima i nusproizvod, zrno koje se, takođe, može koristiti za ishranu stoke - naglašava Dančo.
Z. Delić
Sirkovi su ove sezone kod nas gajeni na 2.600 hektara. Veći deo od oko 1.800 hektara zauzeo je sirak zrnaš dok je sirak metlaš gajen na manjim površinama nego lane zbog nedostatka radne snage jer se žetva radi ručno – kaže za “Dnevnik” Vladimir Sikora iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. – Bez obzira na spoljne temeratutre koje su tokom leta u vreme kada su biljke već prešle u generativnu fazu obuhvatile izuzetno visoke temerature, sirkovi su, zahvljujući svojoj biologiji, uspešno završili vegetaciju.
Sikora ističe da nepovoljni klimatski uslovi i kod toleratne biljne vrste kao što je sirak mogu delimično da utiču na niži prinos u odnosu na genetski potencijal, ali je to daleko manje nego kod drugih kultura.
– Kod sirka zrnaša su prosečni prinosi niži ove godine za 20 odsto u poređenju sa višegodišnjim prosekom i iznose oko sedam tona po hektaru, ali je pad prinosa izraženiji na manje kvalitetnim oranicama ili tamo gde nisu u potpunosti primenjene agrotehničke mere. Smanjenje ukupnog prinosa neovršene metlice sirka nije tako izraženo i ono je, u proseku, niže za deset do 15 odsto.
Sirkova slama je solidnog kvaliteta, a do smanjenja prinosa došlo je usled slabijeg nalivanja i manjeg prinosa zrna, tako da će prosečni prinosi ove sezone biti od 7 do 7,5 tona po hektaru – naglašava Sikora.