Šta posle runde stranačkog dijaloga sa evroparlamentarcima?

Da pregovori nisu tekli glatko potvrdio je  i sam domaćin – prvi čovek parlamenta Ivica Dačić. Kako je  otkrio, nije samo deo opozicije, tačnije SSP, DS, PSG i Pokreta za preokret, napustio dijalog, već da su to u jednom trenutku učinili i sami posrednici Evropskog parlamenta. Govoreći o dijalogu o izbornim uslovima i više nego burnim dešavanjima na sastancima održanim u petak i subotu, Dačić je ispričao da je to prvo učinio Knut Flekenštajn a zatim Tanja Fajon, razočarani ponašanjem dela opozicije, pre svega Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, koji su taj sastanak ranije napustili.

- Prvo je ustao Flekenštajn i izašao je iz sale. Onda je za njim ustala Tanja Fajon, kaže „moram i ja da idem da spasim obraz Evropskog parlamenta“… Rekao sam dajte im pauzu od 10 minuta pa vidite šta ćete da radite. Znači, oni su veoma razočarani odnosom dela opozicije, tražili su da oni dođu i samo s njima komunicirali. Ja sam sa Boškom Obradovićem razgovarao 10 puta, sa njima nikad, jer oni nas ne priznaju kao legitiman politički faktor. Znači vlast je prihvatila sve što je Evropski parlament tražio i bez obzira na to da li se nešto potpisalo ili ne, to će biti realizovano - ispričao je Dačić.

Lider Dveri Boško Obradović, sa druge strane tvrdi, da su evroparlamentarci počeli da napuštaju dijalog u toku njegovog govora. „Zašto je u toku mog govora deo evroparlamentaraca skočio sa stolica i želeo da napusti dijalog? Bilo je veoma jasno zašto su to uradili. Zato što sam ja rekao jednu stvar koja ih je na neki način zabolela. Da su oni napravili dogovor sa našom vlašću i da su ovi zaključci plod dogovora između evroparlamentaraca i vlasti, a da nisu ništa sa nama dogovorili iz opozicije“, kazao je Obradović.

Kopredsednica SMS Tatjana Macura o drugoj rundi Međustranačkog dijaloga rekla je da ponuđeni dokument nije idealan, ali jeste dobar. Kako ukazuje, opozicija je nametnula obavezu vladajućoj većini da ispuni deo njenih zahteva.

- To znači da je na nama da ne odustajemo od borbe da ovaj dokument učinimo boljim kroz formate koji su još uvek otvoreni, kao što je na prime dijalog koji se vodi bez posredovanja EP u Narodnoj skupštini – predočila je Macura, podsećajući da se radna grupa obavezala da napiše predlog Sporazuma o kojem će u plenumu diskutovati 26 organizacija koje su deo i tog dijaloga. Napomenula je  da razume i da su legitimni politički razlozi da se dokument odbije koji su predložili evroparlamentarci odbije.

Tatjana Macura konstatuje da je ostalo nejasno zašto je deo opozicije baš toliko nezadovoljan postignutim, dodajući da ako su išli na kartu „prihvatite ili sve ili ništa” onda ne razumeju šta su to pregovori.

- Zamislite samo scenario u kom bi svi učesnici insistirali na takvim pregovorima. Nerelano, zar ne? Ako imaju opravdani strah od odmazde, od lepljenja etiketa i drugih budalaština - vreme je da se taj strah prevaziđe. Ako su pak ovih par dana iskoristili da pojačaju svoje predizborne kampanje, onda bi morali da daju pažljivije izjave, jer predizborna kampanja jeste legitimna i ok, ali laž nije – zaključuje kopredsednica Stranke moderne Srbije.

- Prvi  je strah od odmazde botova po društvenim mrežama, kao i putem visoko neobjektivnih priloga u medijima na koje uticaj ima jedan deo opozicije u kojima će se nastaviti nadgradnja suludog narativa prava - lažna opozicija i slično. Drugi - predizborna kampanja koja uveliko traje u kojoj eto jednu scenu čini i taj momenat u kojem se kaže - pokušali smo sve, ali nije uspelo, na ovaj skup smo došli da sa njega izađemo. Sve su to legitimni politički, ali istovremeno i kukavički razlozi da se u izjavama lidera čuje - vlast nije učinila ništa. To naprosto nije tačno - konstatovala je Macura. Ističe da opozicija po prvi put od 2019. godine, od kada objektivno traju pregovori sa vlašću uz posredovanje EP, ima dokaz da je dijalogom nešto „opipljivo” uspela da postigne, da to nešto nije malo i da će vlast od implementacije istog sigurno zaboleti glava.

Od 16 predloženih mera, koje se nalaze u dokumentu, Macura je posebno navela dve, koje su prema njenom mišljenju najvažnije. Najpre, proširiće se stalni sastav Republičke izbirne komšije za šest članova i 6 zamenika članova, u formatu tri plus tri. To znači tri organizacije koje učestvuju u dijalogu uz posredovanje EP daće svoje članove i zamenike i tri organizacije koje učestvuju bez posredovanja EP. Ocenjuje da svako ko je ikad učestvovao na izborima na republičkom nivou, zna da je ovo ogroman ustupak.  Vanparlamentarna opozicija da dobije svoje predstavnike u RIK – u, dodaje ona, jeste presedan i velika pobeda opozicije.

Među tačkama koje su predložili parlamentarci su i izmene Zakona o sprečavanju korupcije, kojima treba da se unapredi sistem borbe protiv zloupotrebe javnih funkcija i javnih resursa. Smatraju da treba promeniti način finansiranja troškova izborne kampanje, tako da se 30 posto sredstava pođednako raspodeli svim podnosiocima izbornih lista koji su dali izjavu da žele da finansiraju troškove iz javnih sredstava, a da 70 odsto da samo onima koji osvoje mandate u parlamentu, srazmerno broju poslaničkih mesta. Ističu da je potrebno osigurati da vlast ima dovoljno uspostavljenih procedura za sprečavanje i istragu neprimerenog pritiska na birače, uključujući zaposlene u državnim institucijama, ili preduzećima povezanim sa državom. Predlaže se izmena izbornog zakona, kojom bi se smanjio  broj potpisa koji je potreban za kandidovanje liste nacionalne manjine na izborima za narodne poslanike na 5.000 potpisa. Takođe, istaknuto je i da je potrebno sprečiti izigravanje zakona vezano za ovu odredbu. Podaci o upisu birača treba da se objavljuju periodično, u skladu sa postojećim zakonodavstvom i preporukama ODIHR-a, a očekuje se i nastavak revizije biračkog spiska u skladu sa međunarodnim standardima i uz nezavisno praćenje. Podvlače i da bi status posmatrača izbora trebalo da bude regulisan zakonom.

Biće formirano posebno Privremeno nadzorno telo koje će pratiti rad medija u formatu šest plus šest članova, od čega šest predlaže REM i šest opozicija, opet po ključnu tri plus tri,  kako bi se pokrila oba koloseka dijaloga. Zadatak ovog tela je da prati izveštavanje na Javnom servisu pre svega, ali i u drugim medijima koji se emituju putem kabla.

Potrebno je napomenuti i da u tačkama koje su utvrdili evroparlamentarci, piše i to da javni medijski servis treba da odredi adekvatno vreme kako bi bilo omogućeno izražavanje stavova i mišljenja opozicije u informativnim emisijama.       

S. Stanković