Pooštreni kriterijumi za Uneskovu listu: Šljivovica na čekanju do kraja 2022.

U suštini to je skup aktivnosti koji za cilj ima da neki proizvod, usluga ili destinacija bude bolje primećena kod potencijalnih potrošača i da što duže bude upamćena u glavama istih. Ima različitih mišljenja zbog čega je to tako, ali dosadašnja praksa je pokazala da se brendovi najlakše formiraju i održavaju ako je fokus na njihovom geografskom poreklu.

Po vrlo sličnom principu funkcioniše i Uneskova lista nematerijalnog kulturnog nasleđa za koju se svake godine prijavi po nekoliko hiljada kandidata širom sveta.

Na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbija za sada ima četiri prihvaćena “brenda”: krsnu slavu, kolo, guslanje i grnčariju iz Zlakuse, a junu ove godine je objavljeno da je prihvaćena još jedna nominacija iz Srbije – običaji vezani za pripremu i konzumiranje rakije šljivovice.

Prihvatanje nominacije od strane Uneska ne znači automatski i stavljanje na listu naših rakijaških običaja, a nakon analiza i ocenjivanja predloga, konačna odluka Uneska će biti saopštena krajem 2022. godine.

Mantije se proslavile

Kao jedan od dobrih primera uspešnog promovisanja kroz nacionalni Registar nematerijalnog kulturnog nasleđa su pazarske mantije čiji je upis na domaću listu doneo “popularnost” ovom jelu koje se vrlo brzo raširilo po svim gradovima u Srbiji i tako sigurno donelo korist zanatskim radnjama koje ih sada prave i prodaju skoro četvorostruko više nego pre kampanje koja ih je proslavila…

Predlog je Unesku uputio Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije koji funkcioniše u sklopu Etnografskog muzeja, dok su u proces izrade nominacije bile uključene lokalne zajednice, udruženja i druge institucije kulture i obrazovanja.

Prema rečima Danijele Filipović, kustoskinje iz Centra za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije, nominovan je skup elemenata koji se odnose na znanja i praksu u vezi sa pripremanjem i upotrebom čuvene šljivovice.

Ona je pojasnila da se u nominaciji šljivovice za Uneskovu listu išlo na najširi aspekt: od zastupljenosti stabala autohtonih vrsta šljiva, preko običaja vezanih za skupljanje njihovog roda i samog pečenja rakije, pa sve do nazdravljanja, čašica iz kojih se pije i utisaka koji se stvaraju. U tom svojevrsnom elaboratu se govori i o kazanyijama i drugim zanatlijama bez kojih ne bi bilo moguće napraviti kvalitetnu tradicionalnu šljivovicu.

Kustoskinja Danijela Filipović je optimista kada je u pitanju konačna odluka Uneska koja će uslediti za godinu i po dana jer smatra da je predlog kvalitetno pripremljen i da ispunjava sve ono što Unesko zahteva. Optimizam uliva i činjenica da su prethodna četiri predloga iz Srbije (krsna slava, kolo, guslarstvo i grnčarija iz Zlakuse) prošla bez dopuna i dodatnih intervencija…

Od kako je pre desetak godina u Srbiji formirana mreža za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa, uspostavljen je i nacionalni Registar. U njemu se trenutno nalazi 53 elementa među kojima su osim ona četiri koja je priznao i Unesko, još i izrada pirotskog kačkavalja, erski humor, sviranje na gajdama, naivno slikarstvo Slovaka, cipovka (tradicionalni vojvođanski hleb), opančarski zanat, ojkače (krajiške pesme), a u registru našeg nasleđa je i kompletan običaj proslave Đurđevdana kao i Dragačevski sabor trubača u Guči…  

Međutim, samo će neki od njih biti kandidovani za Uneskovu listu jer je od 2017. godine pooštrena procedura za upis na listu, tako da je od tada moguć upis samo jednog elementa iz jedne države u periodu od 2 godine, dok je pre toga moglo svake godine da se kandiduje po jedan. Priliku da Srbija nominuje sledećeg kandidata imaće tek 2023. godine.

Niko Perković