Filip Sretović i Jakša Vučurević: Veštačka inteligencija kao pomoć, a ne razlog za strah
Kako približiti veštačku inteligenciju (AI – artificial intelligence) prosečnim ljudima i objasniti im da ne treba da je se plaše već da je pametno iskoriste, glavne su ideje članova Udruženja građana „Wonderland AI Summit“ (www.wonderlandai.com).
Šta sve AI podrazumeva, koliko nam je ona već uveliko (ne)prijatelj svakodnevnom životu, ali i šta možemo da očekujemo u nekoj budućnosti, pričali smo sa generalnim menadžerom Filipom Sretovićem (28) iz Kraljeva i PR menadžerom Jakšom Vučurevićem (26) iz Zrenjanina
Kolika je danas uloga veštačke inteligencije? Da li treba da je se plašimo?
Filip: Većina prosečnih ljudi se plaši da će nam veštačka inteligencija ukrasti poslove, da će nas zameniti, da mi više nećemo imati šta da radimo. To sve je, možda, i dobro u neku ruku za budućnost, tako da će roboti raditi umesto nas, a mi ćemo samo da uživamo.
Jakša: Kupiš svog robota i on radi za tebe i zarađuje.
Zarađuje i sam sebe plaća što radi za mene. Pa, sjajno! Slušam vas dalje...
Filip: Šalimo se. Veštačka inteligencija treba da pomogne ljudima u nekim procesima, da ih uprosti, a koji su danas možda dosta komplikovani. AI je tu da pomogne ljudima i da pomogne u svim procesima. Ne treba je se plašiti, već je treba gledati kao dodatak i kao nešto što nam može pomoći u budućnosti.
Nešto kao pokretni računar ali koji može sam da misli?
Filip: Tako je. Može nam pomoći i u donošenju nekih odluka.
Jakša: Zapravo, AI je u našoj svakodnevnici uveliko, ali mi i dalje nismo toga toliko svesni. Svaka društvena mreža koristi AI i koristi tebe kao njihov alat za unapređivanje njihovog procesa.
AI pravi prirodna inteligencija, ali ona je bolja i naprednija od ljudske?
Filip: Tako je, jer ima mnogo više podataka od jednog čoveka. Uzmimo primer iz medicine. Kompjuter može mnogo brže da izračuna koja je bolest u pitanju u odnosu na simptome i rezultate nekih analiza. Doktor može da pogleda i iz svog iskustva da izvuče zaključak. Ali, ako imamo ceo svet u jednoj tabeli, kompjuter može mnogo brže da odredi koja je bolest najpribližnija simptomima. Što više podataka imamo, kompjuter može pre da napravi pravila po kojima treba da gleda i donosi odluke.
Wonderland AI Summit će 21. i 22. oktobra organizovati, treći po redu, onlajn samit na kom će okupiti oko 2000 učesnika, startup kompanije koje će imati priliku da pronađu investitore za svoje ideje, kao više od 100 predstavnika raznih svetskih kompanija koje se bave veštačkom inteligencijom ili je u svom radu na neki način koriste. Među njima su ljudi iz poznatih kompanija kao što su Adob, Amazon, Audi, Samsung, Gugle, Simens, Fejsbuk, Huavej i mnogi drugi. Samit će biti realizovan preko četiri stejdža - edukacionog, tehničkog, startup i glavnog stejdža. Inicijativa za organizaciju ovog događaja globalnog karaktera potiče upravo od AI entuzijasta iz Srbije, uz tradicionalnu podršku diamond partnera i prijatelja iz kompanije Huavej. Takođe, samit su podržale i kompanije Del, Anari AI, Serbian AI Society, Angelico, CITY AI i mnoge druge. Karte za predstojeći samit možete nabaviti preko sajta (https://wonderlandai.com/tickets/).
Filip: Naša ideja je da samit bude svetski orijentisan i da okupimo na jednom mestu celu zajednicu.
S obzirom na to da vam je ovo već treći samit, imali ste priliku da steknete uvid gde se Srbija nalazi po pitanju AI u odnosu na svet. I, gde smo?
Filip: Mogu reći da smo dosta napredovali prethodnih godina i mislim da ćemo biti konkurentni u narednom periodu jer imamo odličan kadar koji se školuje u Novom Sadu i Beogradu.
Koliko će to, možda, nekako ljude da ulenji i da ih demotiviše da rade na sebi?
Jakša: ’Ajde ti sad meni reci koliko si se ulenjila u poslednjih nekoliko godina koristeći bilo kakvu tehnologiju?
Jesam, naravno. Zato i razmišljam u tom pravcu. Strašno mi je što smo se već ovoliko ulenjili. Koliko li ćemo tek biti lenji! To me asocira na animirani film „Njall-E“, u kom su ljudi zaboravili da hodaju, zapravo, ni ne mogu da se kreću koliko su se ulenjili i udebljali i sve im je na jedan klik...
Filip: Misliš da ćemo do toga doći?
Pa, ne sekiram se, iskreno. Neću tako nešto doživeti, pa me i ne zanima mnogo...
Jakša: To ti misliš! Da li se sećaš telefona NOKIA 3310? To nije bilo tako davno kad si je koristila...
Ti mene sad baš plašiš...
Jakša: Pogledaj razvoj tehnologije samo u tom sektoru mobilnih telefona, a što je blisko svim ljudima.
Mislim da nije problem u veštačkoj inteligenciji, već u našoj sklonosti da je zloupotrebimo, naročito nekako na svoju štetu...
Filip: Apsolutno. Mi koristimo sve što želimo da nam nešto olakša ili „potroši“ vreme. Nekad nisi mogao samo da uđeš u kompjuter i nađeš ono što ti treba, morao si da ideš u biblioteku, da čitaš knjige i istražuješ, a sad je sve to mnogo lakše, ukucaš na Guglu i to je to.
Jakša: Sad bi kucala na pisaćoj mašini, pa slagala slova za štampu... Jeste, radno vreme bi mi bilo mnogo duže... Znači, možemo li da kažemo da nam neprijatelj nije AI, već smo to mi sami sebi?
Jakša: Mislim da AI može samo da nam pomogne. Generalno i kompanije koje je koriste, koriste je u svrhu olakšavanja posla i bržeg dolaženja do nekih rešenja. A to što mi kao persone zloupotrebljavamo AI, i tehnologiju generalno, to sve zapravo zavisi od svake individue.
U kojoj budućnosti možemo da očekujemo da nam sve to bude kao „dobar dan“?
Filip: Možemo reći da je već danas „dobar dan“. Sve te reklame koje gledamo na društvenim mrežama, povučene su iz neke veštačke inteligencije. Oni prate šta mi radimo, šta klikćemo, šta nam se sviđa i na osnovu tih podataka nam serviraju reklame koje su pogodne za nas. Prisluškuju nas, čitaju nam slike iz galerija i slično. Ali, za sve to smo dali dozvole kroz instaliranje, što je i cena za korišćenje tih besplatnih aplikacija.
A koliko smo zaista svesni da smo dali sozvolu za sve to?
Filip: Mislim da nismo toliko svesni, ali postajemo onog trenutka kad nam iskoče te reklame. Mada, mislim i da niko ne mari toliko za to. To je cena koju moramo platiti da bismo imali pristup zajednici i celom svetu.
L. Radlovački