U Kanjiži se radi na pospešivanju zapošljavanja osoba sa invaliditetom

U Mađarskoj i Srbiji oko 12 odsto stanovništva aktivne životne dobi ima specifične radne sposobnosti i uglavnom su nezaposleni.

Ključni razlozi nezaposlenosti osoba sa invaliditetom vide se u nedovoljnoj informisanosti privrednika i institucija, manjkavosti zakonske regaultive, predrasudama, nedovoljnoj obučenosti i drugim poteškoćama, pa je cilj projekta da se dugoročno poboljšaju uslovi na tržištu rada kako bi se povećala njihova zaposlenost.

U obuci za menayere ljudskih resursa održanoj u Kanjiži učestvovali su preduzetnici i predstavnici više ustanova iz kanjiške opštine, koji su su izneli svoja dosadašnja iskustva u zapošljavanju osoba sa invaliditetom, a predočene su mogućnosti i način zapošljavanja osoba sa invaliditetom, podsticaji i programi obuke, kao i specijalizovane i prirodne podrške koje mogu doprineti većem zapošljavanju osoba sa invaliditetom.

Marko Košutić, direktor Udruženja „Plava ptica“ iz Kule smatra izuzetno važnim da se ljudima koji nemaju toliko dodira sa osobama sa invaliditetom, a bave se realnom privredom, pokaže da one mogu uz određena prilagođavanja, koja nisu najčešće tako velika, i uz neophodnu podršku i razumevanje poslodavaca, da budu jednako produktivni na poslovima koje obavljaju.

- Potrebno je da razbijemo neke predrasude koje uglavnom imamo, da osobe sa invaliditetom ne mogu da rade određene poslove. Međutim, iskustva su pokazala čak da poslove koje većina radnika opšte populacije odbija da radi ili nije motivisana, osobe sa invaliditetom, pogotovo mentalnim, vrlo rado prihvataju - ukazuje Košutić.

Radno angažovanje osoba sa invaliditetom sada funkcioniše samo kada mora i koliko mora, ali prema rečima Košutića, suština bi bila da se ljudi zapošljavaju bez obzira da li imaju ili nemaju invaliditet, nego da li oni mogu ili ne mogu adekvatno da obavljaju određen posao.

- Nažalost, sada je već samo pominjanje invaliditeta negde prepreka za nečije zapošljavanje. Čak se dešava da se neko od postojećih zaposlenih proglasi osobom sa invaliditetom i tako ispuni zakonska forma, ali suštinski vrlo je malo poslodavaca koji su osetljivi na potrebe osoba sa invaliditetom - predočava Košutić. 

Otpori u zapošljavanju invalida najčešće dolaze iz neznanja, a pre bi se otklonili zajedničkim projektima i dobrim primerima iz prakse, nego nekom kaznenom politikom. Samo do pet posto osoba sa invaliditetom je zaposleno, a dokle god su to nezaposleni ljudi, primaoci novčane ili drugih vidova socijalne pomoći, trošak su za državu. Da osobe sa invaliditetom mogu uspešno obavljati poverene poslove, pokazalo se na primerima iz konkretnih firmi.

U Centru za pružanje usluga socijalne zaštite Kanjiže imaju iskustva sa angažovanjem osoba sa invaliditetom u zaštićenom okruženju, ali i pojedinim firmama. Tako Tibor Pletikosić, vlasnik preduzeća „Hidromatik“ iz Oroma, iz sopstvenog iskustva ukazuje da u nekim situacijama osobe sa invaliditetom pouzdanije od drugih  obavljaju poverene im poslove, jer svakako hoće da steknu poverenje i ostave utisak.

- Uverio sam se da ako njima damo neki zadatak, skloni su da to jako savesno i korektno urade, naravno, prema njihovim sposobnostima. Zbog toga treba prilagoditi zadatke njihovim mogućnostima i ako to uspemo da uskladimo možemo dobiti jako dobar rezultat. Osoba sa invaliditetom koju smo angažovali uspešno je radila neke poslove koji su nam oduzimali jako puno vremena. Ako uslovi budu takvi da se uklope u mogućnosti naše firme i dalje ćemo angažovati osobu sa invaliditetom, ali pored naše spremnosti neophodna je i pomoć države - kaže Tibor Pletikosić.

M. Mitrović