Antić: Sećanje na genocid je ne samo snažno već i važno

"Postoji potreba za tim, jer ako država nema upornu i trajnu politiku po tom pitanju, neće biti moguće, osim pojedinačnih nastojanja i ostvarenja, održati nešto što je naš profesor Milo Lompar nazvao jednim od temelja našeg identiteta. To sećanje na genocid iz Drugog svetskog rata je ne samo snažno, već i važno", ocenio je Antić u razgovoru za Tanjug.



Govoreći o pokušajima revizije istorije kroz licitiranje brojem žrtava, on je naglasio da je istorija naučna disciplina, te da ne postoji ni jedan broj, ni jedna informacija koja je u njoj svetinja u koju se ne sme dirati.



"Treba naglasiti da za nas sećanje na genocid od 1941. do 1945. nema veze sa odnosima sa savremenom Hrvatskom ili sa savremenom Bosnom i Bošnjacima, niti vodi ka tome da mi tražimo bilo kakvu reviziju bilo kog političkog dokumenta u poslednjih 20 godina od kad smo ustanovili neke međusobne međunarodne odnose. Moram da kažem da kada je reč o našim susedima to na žalost nije tako. Za njih to nije jedan od temelja identiteta, za njih je to kamen temeljac i jedino što imaju od identiteta. Mnogi od njih", rekao je Antić.



On je apelovao na državu da u nastojanju da održi sećanja na žrtve prvo pođe od manjih ka većim prioritetima.



"Mi već imamo neke ustanove. Postoje određeni instituti ovde, u Republici Srpskoj i centri koji imaju izdavačku delatnost, imaju naučnike koji dugo rade. Ajde da prvo njima obezbedimo rad. Ajde da pođemo da njih više afirmišemo, da više u njih ulažemo, da to radimo trajno. Drugo, treba razmisliti da to bude delo tri naše države. Tri države u kojima su Srbi suveren narod, dakle Srbije, BiH, odnosno RS i u budućnosti, ako bog da Crne Gore. Treba i o tome da pričamo. Konačno, treba videti da to bude zaista delo nauke, a da se onda država, narod okreću ka nauci", navodi Antić.



Dodao je da kada je reč o broju žrtava uvek se jave politički i šovinistički motivisani ljudi poput autora teksta u Džeruzalem postu da napišu nešto što apsolutno ne odgovoara ni jednom ozbiljnom izvoru.



"Dakle, moramo da te stvari posmatramo ozbiljno, moramo da se ponašamo na način na koji se ponašaju narodi koji su ovo preživeli. Mislim na Jevreje i na Jermene", naglašava Antić.



On je ocenio da mi nemamo ujednačeno sećanje na genocid, jer većina Srba u Hrvatskoj ga nije preživela, a veliki deo njih iz tadašnje NDH je izbegao ili se kasnije odselio sa tih prostora u Srbiju.



"Bez obzira što danas većina Srba živi u Srbiji gde nije izvršen taj genocid, mi moramo da to baštinimo kao jedno zajedničko sećanje i moramo da nađemo mesto tome. Dugo vremena je to sećanje bilo potiskivano, onda je u jednom trenutku ono bilo politički upotrebljavano i zloupotrebljavano, da bi onda od 2000. opet bilo potiskivano. E, sad bi dobro bilo da se danas nađe neki balans i milsim da su uzori jevrejski i jermenski jako dobri, s tim što opet kažem, to je jedan od temelja nešeg identiteta. Nije jedini", izjavio je profesor Antić.