Bogati Banaćanin Arsenije Damaskin otkrivao čari Afrike

Rodonačelniku ove porodice Arsenijevom pradedi Stevanu Damaskinu Ljubomiroviću je ozvaničeno plemstvo 1800. godine, a kraljevskom poveljom je porodičnom imenu pridodat i prefiks “od Nemeta”, jer je još od 1788. posedovala mesto Nemet, dvadesetak kilometara udaljeno od Temišvara.

Arsenije Damaskin je završio Poljoprivrednu akademiju u Bonu, nakon čega se vratio na svoja imanja u Banatu, a društveni položaj i ugled vrsnog lovca omogućili su mu da se priključi plejadi ondašnjih istraživača, lovaca i svetskih putnika sa ovih prostora, kao što su bili Samuel Teleki, Emil Talijan, Oskar Vojnić, Fedor i Mihajlo Nikolić, Geza Latinović, Balint Fernbah i drugi.

Damaskin je u ekspediciju u Istočnu Afriku išao početkom 20.veka, gde je lovio na prostoru današnje Tanzanije i Kenije, o čemu je na mađarskom jeziku u Budimpešti 1906. godine objavio putopisnu knjigu “Na Masajskoj visoravni”, koja nije samo “lovačka priča”, nego mnogo više od toga. Reprint izdanje u Mađarskoj objavljeno je 2005. godine, a knjigu je sa mađarskog na srpski prevela profesor dr Draginja Ramadanski iz Sente i ona je nedavno objavljena u izdanju “Dosije studija” iz Beograda.  

Urednik ovog izdanja profesor dr Jovica Trkulja konstatuje da je Arsenije Damaskin bio izuzetno zanimljiva ličnost, da je pripadao ugarskoj plemićkoj eliti, bio vrlo obrazovan čovek, svetski putnik i zaljubljenik i lov.

- Damaskin je organizovao lovačke ekspedicije i pri tome imao ozbiljnu podršku Istorijskog muzeja iz Budimpešte, jer su njegove ekspedicije imale stručni i naučni karakter. Damaskin je u knjizi opisao svoje putešestvije po Tanzaniji i Keniji, međutim Damaskin je bio tip lovca koji je zapravo voleo životinje i njegov putopis je dragocen jer oživljava to vreme u Africi. Opisao je mnoštvo svedočenja koja imaju etnografski i istorijski značaj, a bez sumnje je i autor sa naglašenim literarnim darom - smatra Trkulja.

Damaskin je iz Afrike doneo je i dosta eksponata i rekvizita tamošnjeg stanovništva, pa se u zbirci Gradskog muzeja Subotice nalaze dva koplja i štit iz te kolekcije, ali puno rekvizita ima u Budimpešti i drugim mestima. Njegova knjiga je u Mađarskoj je jako lepo primljeno jer je bio vrlo popularan autor, a poznat je i našoj čitalačkoj publici, posebno zaljubljenici u putovanja u lov.

- Serijal opisa sa tog Damaskinovog putovanja u Afriku objavljivan je “Politikinom zabavniku”, a kada je dr Draginja Ramadanski, poznati prevodilac i zljubljenik u literaturu došla do tog rukopisa, prevela ga je smatrajući da ima višeznačnu dimenziju i značaj. Lako smo se složili da knjigu treba objaviti i na srpskom. Mene lično, Damaskinovi zapisi potsećaju na najbolje zapise o lovu koje su ostavili veliki svetski pisci Turgenjev i Hemingvej. Udružili smo snage i priskočili su nam u pomoć profesor dr Ferenc Nemet, izuzetan poznavalac istorije u ovom delu Banata, pa je kao recenzent za knjigu napisao predgovor o porodici Damaskin i njihovoj subini, takođe i istraživač istorije Banata Jožef Sabo iz Novog Kneževca koji nam je pomogao da knjigu ilustrujemo autentičnim fotografijama - ukazuje Trkulja.

Da bi se u potpunosti shvatio značaj ove knjige, profesor dr Ferenc Nemet predočava da je to jedno od prvih dela mađarske kivačke literature, a da je vreme njenog nastanka bio “avanturistički period” lovstva, skopčan sa skupim i dugim putovanjima u daleke egzotične zemlje, zarad razotkrivanja temošnjeg života, običaja i kulture.

- Sam lov i gomilanje egzotičnih lovačkih trofeja predstavljao je samo segment ovog elitističkog hobija. Organizovanje lova od više meseci u nekoj dalekoj zemlji predstav-

ljalo je pravi izazov, tako da je tamošnji lov bio rezultat rada čitave grupe ljudi sa lovcem na čelu, koji je na kraju pobrao sve zasluge. Stići i vratiti se iz udaljenih predela često je bilo teže od samog lova, a pored toga malo je ljudi moglo priuštiti da finansira jednu takvu lovačku ekspediciju - napominje Nemet.   

Za vreme boravka u oblastima Tanzanije i Kenije, Damaskin se u više navrata sreo sa Masajima, koji su bili jedan od najmarkantnijih naroda sa kojim se upoznao, pa i naslov knjige “Na Masajskoj visoravni” nije slučajan. Nemet primećuje da je Damaskin verovatno bio fasciniran ne samo lovom, nego životom i običajima Masaja, te je prikupio više masajskih artefakata i uvrstio ih u svoju kolekciju.

Safari poput Damaskinovog, početkom prošlog stoleća nije mogao ostati nezapažen, pa je i o ekspediciji Damaskina izveštavala štampa u Budimpešti i Velikom Bečkereku. Damaskin je redovno o svom boravku u Africi pismima izveštavao majku Etelku, brata Stevana u Novom Bečeju i poslanika u ugarskom parlementu Lasla Vašarheljija.

 Milorad Mitrović

Foto: M. Mitrović i privatna arhiva J. Sabo