Jens Engeli: Jedna od preovlađujućih tema u Vojvodini jeste životna sredina

U Srbiji i na zapadom Balkanu kroz terenske projekte i stručne savete, Helvetas se zalaže za poboljšanje uslova života svih građana povezivanjem aktera civilnog društva, vlada i privatnog sektora. U Srbiji, zajedno sa Građanskim inicijativama, Helvetas sprovodi projekat „Zajedno za građansko društvo - ACT“ koji finansira Švajcarska agencija za saradnju i razvoj (SDC).

- Helvetas uvek insistira na partnerstvima i zato su bliski odnosi s našim partnerima ključni za mene. Što se tiče saradnje s civilnim društvom u Srbiji, naš pristup je dvojak. ACT kombinuje specifične grant šeme – kaže za Dnevnik Jens Engeli, internacionalni tim lider ovog projekta. - Trenutno ih ima šest - s prilagođenim programima za izgradnju kapaciteta različitih ciljnih grupa. U praksi to znači da podržavamo organizacije da rastu i tako se osposobe za zastupanje većeg broja građana, da dalje jačaju svoje kapacitete.

Švajcarska je u Srbiji već godinama značajan donator, ali do sada civilno društvo nije bilo u njenom fokusu. S ACT-om se ta politika očigledno promenila. Posebna novina je fokus na civilno društvo u Vojvodini, koja je pomalo zanemarena u smislu bilateralne podrške, jer se, za razliku od siromašnog juga i istoka Srbije, smatra progresivnim regionom Republike Srbije. Međutim, u Vojvodini postoje ozbiljna depopulacija i masovna emigracija, kao i nizak nivo „aktivnih“ građana koji učestvuju u procesima donošenja odluka.

Uzeti u obzir lokalni kontekst

- Švajcarska ima odličnu reputaciju na polju građanskog aktivizma i često je uzor drugima. Brojni prošli i sadašnji projekti i napori Švajcarske ambasade značajno su doprineli ovakvoj percepciji naše zemlje. Sva ta iskustva i znanje nama je podrška u radu jer naši partneri na terenu to jasno prepoznaju i cene. Moramo, sa druge strane, biti realni i pragmatični, uzimajući u obzir lokalni kontekst i okolnosti prilikom dizajniranja i sprovođenja projekata. Ne mogu se sve prakse i iskustva prosto prekopirati. Za uspeh projekata, pa tako i za ACT, potrebno je dobro poznavanje lokalnog konteksta. A u tome su nam naši nacionalni timovi i lokalni partneri najveća podrška – poručuje naš sagovornik.

- I Švajcarska je uočila da postoji potreba i prostor da se civilno društvo Srbije podrži kroz direktnu podršku ciljanim projektima i povezanim intervencijama – ističe Engeli. - Tako je i značajan broj organizacija iz Vojvodine ušao u krug naših grantista. Do sada smo podržali više od 20 organizacija iz Vojvodine. Jedna od tema koja preovlađuje za organizacije u Vojvodini je životna sredina. Podržali smo napore zagovaranja „Inženjera zaštite životne sredine“ iz Novog Sada. Podržali smo i udruženje „Irida“ iz Novog Sada koja je podiglo svest o rodno zasnovanom nasilju, koje se povećalo tokom pandemije. Grant je dobio i „Europolis“ koja se zalaže za vladavinu zakona u urbanom razvoju grada Novog Sada. Tu je Somborski edukativni centar, Ekološki pokret Vrbasa, Bečejsko udruženje mladih i druge organizacije.

Partnerske inicijative ime je grant šeme koja podržava zajedničke projekte organizacija i lokalnih samouprava. Ipak, problem nastaje kad opštine shvate da se finansijska podrška u okviru ACT -a može dobiti samo kroz partnerstvo s lokalnim civilnim društvom i da upravljanje i administracija projekta ostaje u rukama udruženja.

- Jedna od tri komponente ACT-a usmerena je upravo na uspostavljanje partnerstava između civilnog društva i lokalnih samouprava. Rezultati našeg prvog poziva pokazali su jasnu sliku. Umesto planiranih 20 grantova, dodeljeno je samo četir. Broj dostavljenih predloga je bio manji od očekivanog, a i njihov kvalitet bio je upitan. Zato smo nedavno objavili drugi poziv, povećali angažman u komunikaciji prema aplikantima i pojednostavili uslove za konkurisanje. Ovog puta smo dobili 12 dobitnika granta, ali smatramo da je to još uvek mali broj, ako imamo u vidu koliko organizacija i lokalnih samouprava Srbija ima. Mali iznos sredstava koji se daje, kao i zahtevni uslovi izveštavanja svakako doprinose manjoj zainteresovanosti. Zbog toga moramo proceniti razloge i u budućnosti se prilagoditi tako da možemo stvoriti veće interesovanje. Smatramo, međutim, da postoje i dublji razlozi ovakve situacije na koje treba obratiti pažnju.

Kako kaže, razlike u okolnostima primećuju se u regionu koje je još uvek u povoju kada je angažovanje građana za dobrobit zajednice u pitanju.

- Pozitivna stvar koja se uoačava, a to je naročito vidljivo u Srbiji, jeste da su građani spremni da javno iskažu svoje stavove. U poslednje vreme primećuje se da građani su uključuju u javni život i jasno zahtevaju svoja prava  i u nekim do nedavno marginalnim oblastima, kao što je zaštita životne sredine. Takođe, mnoge organizacije preuzimaju važnu ulogu kada je reč o osiguranju podrške i pružanju usluga, uglavnom na lokalnom nivou.

Prva faza ACT-a traje četri godine, a projekat je negde na sredini.

- ACT smo pokrenuli u oktobru 2019. godine – kaže Jens Engeli. - U otežanim uslovima pandemije za samo godinu dana uspostavili smo i pokrenuli ceo sistem podrške koji će trajati do 2023. godine. Do sada smo potpisali 74 različita ugovora o grantu, koji predstavljaju ukupno 147 pojedinačnih organizacija i četiri lokalne samouprave. Impresivno je da za nepune dve godine oko 100.000 građana Srbije upoznato sa ACT-om, informisano o projektu i na neki način uključeno u njegove aktivnosti. Naravno, puno je i izazova. Imati jake organizacije koje legitimno i uspešno zastupaju veliki broj građana i dalje je glavna poteškoća s kojom se suočavamo. Nemojmo zaboraviti da trenutno u Srbiji deluje preko 30.000 registrovanih organozacija civilnog društva i bezbroj neformalnih grupa. ACT ima sredstva da podrži vrlo ograničen broj organizacija.

Kako ističe, u planu je završetak prve faze projekta, što će pomoći i Helvetasu i ambasadi Švajcarske da drugu fazu, koja je planirana za oktobar 2023. godine, koncipiramo još bolje, fokusirajući se na glavna pitanja i iskustvo koje će nam doneti ove prve četiri godine. Naša vizija ostaje ista - aktivno civilno društvo koje deluje zajedno, spremno za zastupanje interesa građana i sposobno da utiče na donošenje odluka uglavnom na lokalnom nivou. Ova vizija ostaje visoko postavljeni cilj ACT projekta.

Ivana Radoičić