U spomen Vasku Popi

Rubrika „Eseji” donosi tekst o srbistici  Vere Milosavljević koja smatra da je došlo vreme da se, najpre u Srbiji, usaglasi odnos prema srpskom jeziku i njegovom imenu i da srbistika dobije svoje mesto u slavistici i među drugim nacionalnim filologijama u Evropi. Vladimira Papića piše o Stevanu Sremcu i Ivi Andriću analizirajući tipski lik tvrdice – Kir Gerasa iz istoimene Sremčeve pripovetke i Rajke Radaković, naslovne junakinje romana „Gospođica“ Andrića.

Tema rubrike „Svedočanstva” je roman „Trg soli” Radoslava Bratića o kojem piše Draginja Ramadanski, navodeći da je u pitanju roman o dostizanju mere drugosti koja ne vređa ni nas ni drugoga, čini nas posebnima, ali i uporedivim, podložnim gradaciji i komunikaciji. Utemeljen je na poetici pamćenja i zaslužuje svu moguću iznijansiranost čitanja. U ovom broju Letopisa objavljeno je i nekoliko pisama Meše Selimovića i Aleksandra Tišme koje je izabrao i priredio Radovan Popović. O pesniku Tomasu Rozenleheru koji je za svoje stvaralaštvo dobio više uglednih nagrada i spada u istaknutije savremene nemačke pesnike, članu Saksonske akademije umetnosti i Akademije umetnosti u Berlinu, piše Stevan Tontić.

Rubrika „Povodi” posvećena je pesniku Vasku Popi (1922-1991) o kome povodom tri decenije od smrti pišu Svetlana Šeatović i Tijana Koprivica. Popa je, po rečima Svetlane Šeatović tradiciju i istoriju ugradio u sigurno najmodernije pesničke izraze. Posebnu pažnju autorka je posvetila zbirci „Uspravna zemlja“ koja je „ostvarila uticaj na naredne generacije pesnika koji su je produbili i još jače sintetizovali pagansko, vizantijsko i staro srpsko nasleđe“. Vasko Popa je, kako piše autorka, sistematski od prve do poslednje zbirke i kroz antologije gradio naš identitetski okvir koji do sada još niko nije prevazišao ni u poetičkom, a ni u kulturološkom nivou. Zato mu se vraćamo trideset godina sa istom svežinom koja nas inspiriše i uči koliko su duboki i kompleksni naši pesnički i kulturološki koreni. Glavna ideja teksta Tijane Koprivice je bila da ispita da li se, u kojoj meri i na koji način „Ponoćno sunce“ (Zbornik pesničkih snoviđenja) Vaska Pope u celini može razumeti kao autonoman umetnički tekst, a ne samo kao po određenom kriterijumu sačinjen zbir poetskih tekstova, raspoređenih na osnovu sastavljačevih tendencija da njima ilustruje jednu temu/pojavu.

U ovom broju je i razgovor sa Ljiljanom Pešikan Ljuštanović koji je vodila Jelena Kalajyija. Ona navodi da kada je neko veći deo životnog i radnog veka integriše u književnost, bilo sa aspekta istraživača, bibliotekara, urednika, univerzitetskog profesora, ali možda najvažnije kontinuiranog visokokvalitetnog čitaoca, više je nego dovoljan povod za razgovor. Knjiga „Pišem ti priču“ Ljiljane Pešikan Ljuštanović je proše godine dobila dve vredne nagrade (Vukove zadužbine i „Đorđe Jovanović“). Stalna rubrika „Kritika” prati aktuelnu književnu produkciju. U rubrici „Iz sveta” Predrag Šaponja piše o aktuelnim dešavanjima na svetskoj književnoj i kulturnoj sceni.

N. Popov