Ninine mustre: Uspon

Koliko se sećam, u jednoj radijskoj emisiji sam saznala da je Rtanj planina i ta me je informacija prilično iznenadila. A godinama kasnije, još više me je iznenadila tvrdnja, da je Rtanj piramida, ili barem planina dograđena tako da podseća na piramidu.

Kada sam se tom temom bavila u jednoj od emisija „Kosmos”, saznala sam da se ljudi penju na vrh Rtnja i da je to jedan, na svaki način, poseban pohod, pa sam, naravno poželela da i sama učestvujem u njemu. To sam i učinila sa grupom bliskih prijatelja tada, a ponovila sam to sada, nakon deset godina.

Za pohod na Rtanj nije potrebno da budete planinar, ali je određena priprema neophodna. Mora se nabaviti odgovarajuća obuća, odeća, mora da vam bude udobno i dovoljno toplo, jer na vrhu ume da bude baš hladno i vetrovito, morate da budete u društvu i neophodno je da imate iskusnog vodiča. Nema tu mnogo šanse da zalutate, ali ima velikih strmina, i svaka, pa i najmanja nepažnja može da ima kobnu cenu.

Za razliku od prethodnog puta, ovaj drugi pohod je bio noćni. Termin se poklopio sa noći kada je bila tkzv. kiša meteora, pa su zvezde padalice parale nebo tokom celog uspona koji je trajao nešto duže od četiri sata sa pauzama.

Sećajući se prethodnog iskustva, dobro sam se psihički pripremila za uspon. Priče o ćudljivoj planini kojoj se mora prići sa poštovanjem su mi se duboko urezale u pamćenje i pred polazak sam u svom dnevniku postavila jasnu nameru šta očekujem od uspona na vrh Šiljak. Obratila sam se planini sa dubokim uverenjem da je ona jedan moćan energetski generator i jasno izrazila šta bih želela tim usponom da postignem.

Bilo je naporno, ali i zabavno na putu do gore, a osećaj da smo uspeli bio je veoma snažan kada smo najzad stigli do vrha. Odavno nisam osetila tako snažnu emociju zbog nekog svog postignuća. Dobro sam se utoplila i sela da posmatram izlazak Sunca nad Srbijom koji je i pored tanjeg sloja oblaka bio fenomenalan.

A onda je usledilo razočarenje, jer je veći deo ekipe insistirao da se ubrzo krene nazad. Ja sam se nadala da ćemo gore ostati barem sat vremena jer je prizor bio spektakularan, a i Sunce bi nas zagrejalo i bilo bi pravo uživanje povezati se sa planinom na miru i u tišini.

Ali odluka većine je bila neopoziva i nevoljno sam krenula dole. Već nakon prvih nekoliko metara, počela su da me bole kolena. Onako ohlađena, a nedovoljno odmorena, popustila su valjda pod velikim pritiskom. Do kraja silaska sam se jedva oslanjala na levu nogu. To ipak nije umanjilo silinu pozitivnih emocija zbog lepog pogleda, dobrog društva i uspelog uspona, a posebno zbog toga što sam iz te situacije mnogo naučila.

Najvažnija lekcija je ta što sam shvatila da koliko god da mi je uspon važan, moram dobro da se pripremim i za silazak, jer i on je deo svakog puta. Zahvalna sam Rtnju i verujem da će mi ova lekcija biti dragocena u svim mojim životnim usponima, kako se silasci ne bi pretvorili u padove.

Nina Martinović Armbruster

ninamartinovic.com