"Dnevnik" u Kaću: Bazen zatvoren, na divljim plažama kupanje zabranjeno

Bazen koji se nalazi u sklopu Belog vira, koji je, pored Crnog vira, jedan od dve divlje plaže kojima meštani Kaća mogu da se pohvale, deo je privatnog poseda i zatvoren je od ovog leta.

Međutim, ni divlje plaže nisu rešenje za kupače, jer nijedna od njih nije pogodna za kupanje – Beli vir ni pre privatizacije nije bio naročito posećen jer je, kako stanovnici kažu, dosta prljav i zagađen, dok je na Crnom viru kupanje zabranjeno zbog tovljenja ribe za  rekreativni ribolov, a poznat je po šaranskom ribolovu i „uhvati i pusti“ sistemu pecanja.

O divljoj plaži Crni Vir stara se kaćko sportsko – ribolovačko udruženje, a tamo se nalazi i restoran koji održavaju članovi udruženja. Na tom mestu se na mesečnom nivou održava veliki broj takmičenja, koja traju od 24 do 100 sati, u zavisnosti od same organizacije.

– Ovde dolaze svi i sve je zastupljeno, te bez obzira na godine, znanje, interesovanje... ljudi često dolaze i da kampuju, fotografišu, a roditelji dovode decu da se igraju – rekao je Zoran Kočić koji je odgovoran za restoran Crni vir u ime kaćkog sportsko-ribolovačkog udruženja. – Osim onih koji dolaze da pecaju, mnogi jednostavno dolaze da se odmore ili da roštiljaju. Posetioci dolaze svaki dan, ali je vikendom najveća gužva.

Dunav se povukao, Crni vir ostao

Jezero Crni vir nastalo je povlačenjem reke Dunav, koji je menjajući svoj tok za sobom ostavio rukavce, odnosno malo jezero u kojem se danas mreste šarani, a koje se nalazi se na 11 kilometara od Novog Sada.

Ovo jezero dugačko je 320, a široko od 15 do 60 metara. Prosečna dubina jezera iznosi 2.5 metara, ali na određenim mestima ona dostiže i do 6.5 metara.

Pored onih koji žive u Kaću i okolnim mestima, na Crni vir dolaze i posetioci iz Beograda da pored pecanja, postave svoje šatore, kamp kućice i uživaju u prirodi, što svakako svedoči o popularnosti ovog mesta širom zemlje.  

– Jezero je bogato veoma kapitalnim primercima šarana i amura, koji preovlađuju na jezeru što se tiče ribljeg fonda –  kazao je  administrativni radnik i redovni pecaroš Nikola Mazalica. – Pored glavnog, postoji i malo jezero u kojem se uzgaja mlađ šarana. Na plaži se nalazi i restoran u kojem možete da probate odličnu kolenicu.

Kako je Nikola Mazalica istakao, jezero Crni vir jedno od najlepših u Srbiji. On je takođe objasnio i da se na jezeru  nalazi 19 pozicija za pecanje, dok se za vreme takmičenja koristi samo 10 pozicija, zbog veličina mesta.

– Trajanje takmičenja zavisi od karaktera, te ona gde su učesnici pojedinci traju 24, 48 ili 72 sata, a sva duža takmičenja su ekipnog karaktera, i ona funkcionišu uglavnom u stilu druženja, ali nekada oni koji se takmiče moraju da uplate kotizaciju – rekao je Nikola Mazalica. – Rekreativno pecanje dozvoljeno je isključivo na tri štapa, dok se za takmičenje koristi tehnika sa četiri štapa. Što se tiče mamaca, najviše se koristi boila, a pored nje dozvoljeno je pecanje i na gumeni kukuruz. Za prihranu je dozvoljen tzv. spod – mešavina kukuruza, raznih zrnevlja, tigrovog oraha i slično.

“Spod” je najstarija i najefikasnija hrana, čijim se korišćenjem postižu odlični rezultati u svim godišnjim dobima. Postao je od suštinskog značaja za uspešan ribolov šarana i amura. Na Crnom viru je moguća i kupovina kompletnog ribolovačkog pribora potrebnog za šaranske sisteme.

Meštani Kaća i okoline, iako veoma ponosni na svoju plažu, priznaju da se nalazi na udaljenoj i nepristupačnoj lokaciji, a dolazak je moguć samo ličnim prevozom, dok postoje i oni smeliji koje se tamo upute peške, pa tako  Crni vir važi za mesto na kojem, osim vikendom, nema mnogo gužve. Lekar i član kaćkog sportsko-ribolovačkog udruženja Aleksandar Milović rekao je da  dolazi retko jer je ova plaža dosta udaljena, ali ne propušta takmičenja na kojima učestvuje barem jednom mesečno.

Gde se kupate tokom leta i da li Kaću treba bazen?

Anđela Praščević, fotograf

– Na Crni vir odlazim obično da roštiljam, ili kao podrška kada se održavaju takmičenja u pecanju. Kać ima veliki potencijal, brzo se razvija, te je prvenstveno potrebno deci obezbediti bazen ili neku plažu, jer su oni ti koji zbog bazena, plaže, moraju da odlaze do grada.

Često odlazim u Temerin na bazen, ali su gužve velike.

Krstina Babin, studentkinja

– Više ne odlazim na Crni vir, a išla sam kao mlađa. U Kaću ima mnogo dece i potreban im je bazen. Ovako,deca sama odlaze autobusom do grada kako bi se rashladila, jer u Kaću nemaju mesto za to.

Ja najčešće odlazim na Štrand, ali volim da odem i na bazen na Sajmištu ili Spensu, jer su cene pristupačne.

Ivana Bulić, učenica

– Crni vir sam posetila svega nekoliko puta, na Beli vir sam išla češće, dok je bazen radio. Sada posećujem bazen u Temerinu jer su cene povoljne.

Svakako da bi bilo lakše da imamo bazen u Kaću koji bi bio dostupan svima. Naročito bi to pogodovalo deci školskog uzrasta koje roditelji nemaju vremena da voze do bazena u drugim mestima.

Milana Latković, studentkinja

– Leto provodim na bazenima u okolnim mestima, a u Kaću gotovo nikada ne idem na plaže. Odlazim na bazen u Temerin ili Maglić, tamo gde su cene pogodne.

I starijima i mlađima u Kaću treba bazen, jer bi naselje sa 8000 stanovnika trebalo da pruži mogućnost svojim meštanima da se rashlade tokom letnjih temperatura.

Pecaroš Dragan Milović, kog je ekipa Dnevnika zatekla na jezeru, kazao je da tu ne dolazi često, već kad ima slobodnog vremena, a češće ide u Bački Jarak.

Zatvaranjem bazena na Belom viru i zabranom kupanja na Crnom viru, Kaćani rešenje traže odlaskom u grad ili na bazene u najbližim okolnim mestima. Mladi meštani smatraju da je bazen Kaću potreban, jer je reč o mestu sa velikim brojem stanovnika. Pošto ne može svako da priušti odlazak na more ili na bazene izvan svog sela, trebalo bi da da ima mogućnost rashlađivanja i odmora u svojoj sredini.

Tekst i foto: J. Milešev i M. Ilić

Projekat “Prigradska naselja Novog Sada” je relizovao “Dnevnik Vojvodina pres” d.o.o, uz podršku Grada Novog Sada, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac.