Arheolozi veruju da su pronašli ostatke Trojanskog konja

Iskopavanja su otkrila ostatke desetine jelovih dasaka i greda dužine do 15 metara koji su sastavljeni u neobičnom obliku, što je navelo stručnjake da posumnjaju da pripadaju Trojanskom konju, prenosi "Grik reporter".



Većina naučnika smatra da je trojanski konj mitska građevina i obično se povezuje sa Homerovim epovima "Ilijada" i "Odiseja".



Priča o Trojanskom konju odnosi se na sam kraju rata, kao deo strategije da se zauzme Troja i potpuno pobedi u sukobu, a priču o njemu najistaknutije prikazuje Vergilije u "Eneidi", tekstu iz vremena Avgustove vladavine u Rimu.



Istoričari sugerišu da je antički pisac koristio sliku konja kao analogiju za ratnu mašinu, ili čak možda za prirodnu katastrofu.



Pronađena struktura odgovara opisu Vergilija, Avgusta i Kvinta iz Smirne, tako su arheolozi počeli da veruju da ovo otkriće zaista jesu ostaci lukave strategije koji su Grci koristili za osvajanje drevne Troje.



Još jedno otkriće koje potkrepljuje tvrdnje arheologa je oštećena bronzana ploča sa natpisom „Za povratak kući, Grci posvećuju ovu ponudu Atini“, koja je pronađena na lokalitetu, a i Kvint iz Smirne se poziva na određenu ploču u svojoj epskoj pesmi „Posle Homera“.



Dvoje arheologa koji vode iskopavanja, profesori Univerziteta u Bostonu, Kristin Moris i Kris Vilson, kažu da su u velikoj meri uvereni da je ova struktura zaista povezana sa legendarnim konjem i da su svi dosadašnji testovi samo potvrdili njihovu teoriju.



„Svi testovi datiranja ugljenika i druge analize sugerišu da drveni komadi i drugi artefakti potiču iz 12. ili 11. veka pre nove ere, što se podudara sa datumima koje su mnogi drevni istoričari, poput Eratostena ili Prokla, naveli za period Trojanskog rata“, kaže profesorka Moris.



Ona je naglasila da ne želi da zvuči previše samouvereno, ali da je prilično sigurna da se radi o otkriću delova Trojanskog konja jer se i drugi dokazi poput njihovog sastava podudaraju sa opisima iz mnogih izvora.