Četvrti Veliki svetski susret Oromčana na severu Bačke

Našlo se više stotina Oromčana i onih koji osećaju da pripadaju ovoj zajednici, da u veselju i druženju učvršćuju veze sa zavičajem. 

- Zadovoljni smo odzivom, jer se preko 200 njih unapred prijavilo preko interneta, ali ima nas znatno više jer ljudi vole da dođu u zavičaj, da se sretnu sa rodbinom, prijateljima i komšijama, da se druže, učvršćuju familijarne i prijateljske veze i popričaju o tome kako žive. Iz inostranstva najviše Oromčana je došlo iz Nemačke i Mađarske, ali i iz drugih država. Manifestacija je posvećena našim ljudima, u mestu gde su rođeni, onima koji su zbog egzistencije otišli u gradove i van granica naše zemlje - kaže predsednik Saveta MZ Orom Robert Leko, napominjući da je važno da ljudi dolaze u rodni kraj i da ih uvek rado očekuju.

Ljudi sa strane kad dođu, veli Leko, uvek primećuju da se nešto radi i gradi, da sela Orom, Doline i Novo Selo koje obuhvata MZ Orom nisu zapuštena. Ulice su čiste i uredne, takođe, parkovi i sve javne površine. 

- Uvek se nešto radi. Sada je u toku Festival vetrenjače, gde se okuplja više hiljada mladih, a godišnje imamo oko 20 raznih manifestacija, što je važno, da se vidi da selo živi - smatra Leko. 

MZ Orom ima oko 1.900 stanovnika, najviše u Oromu, zatim u Dolinama i svega stotinak u Novom Selu. Primetno je da ljudi odlaze u inostranstvo i iz ovih sela, ali Leko smatra da je dobro što neko i ostaje, tako da nema zapuštenih kuća, već ih neko održava.

- Ne očekujemo da se oni koji su otišli u skorije vreme vrate. To ne zavisi od nas, nego od ukupnih prilika, ali verujem da će se vratiti kada doguraju do penzije - dodaje Leko.

Tibor Pletikosić iz Oroma konstatuje da je okupljanje veliko narodno veselje.

- Prošlog leta manifestacija nije održana zbog korone, pa smo jako radosni što je susret mogao da se održi i da se toliko Oromčana i gostiju okupi na jednom mestu. Potrudili smo se da sve bude uz pridržavanje bezbednosnih mera, a ljudi se ugodno osećaju i aktivno su se uključili u razne kulturne i sportske programe, te kulinarska takmičenja. Ovo je  prilika da se ljudi sretnu lepim povodom i na lepom mestu - ističe Tibor Pletikosić.

Program se odvijao u dvorištu, sportskim terenima i hladovini šumice kod Osnovne škole „Aranj Janoš“. Orom je poznat i po festivalu đuveča, a pošto lane i ovog leta nije organizovan Anastazija Takač i njena družina su se potrudili da đuveč u dva velika kotlića skuvaju za 150 osoba, dok je Ištvan Pakai u džinovskom kotliću za učesnike i goste kuvao goveđi gulaš.

- Članovi naše družine već godinama učestvuju na svim festivalima u Oromu i okolini. Tokom leta za decu organizujemo petodnevno taborovanje sa radionicom kuvanja, pa ih učimo da kuvaju đuveč i druga jela domaće kuhinje po receptima naših baka - kaže Anastazija Takač.

Oromčanin Ištvan Nađ koji sada živi i radi u Nemačkoj, rado se odaziva na susrete, a u društvu prijatelja iz Oroma, onih s kojima arbajtuje u Nemačkoj i članova porodice, u kotliću je kuvao juneći paprikaš. 

- Rođen sam na salašu nadomak Oroma i tu živeo 55 godina. Sticajem okolnosti otišao sam u inostranstvo, ali zavičaj i domovina su mi ovde i zato rado dolazim kada god ima mogućnosti. Zbog korone dolasci su sada ređi, bio sam u martu ove godine, a pre toga porodično u decembru 2019. Planovi su nam vezani za Orom, jer imam još pet i po godina da steknem inostranu i našu penziju, pa dolazim kući -  najavio je Ištvan Nađ.

Predavanje o istoriji mesta održali su Marija Poša, dr Lajoš Foro i dr Šandor Feješ, a bogat program izvela su talentovana deca i ansambli više kulturno -umetničkih društava. Za najlepše bašte odnegovane ove sezone nagrađene su Valerija Erdelji, Ibja Benak Pletikosić i Valerija Meljkuti. U školskom dvorištu je bio vašar rukotvorina, bilo je nadmetanja u malom fudbalu, ulicama su se provozali oldtajmeri, konjske zaprege, dok su na mesnom hipodromu održane kasačke trke.  

M. Mitrović

Projekat „Kanjiža na dlanu” realizuje  DVP Digital a sufinansira Opština Kanjiža. Stavovi u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.