U Crepaji slikanje u ritmu džeza i bluza

Tako je bilo i na minuloj međunarodnoj likovnoj koloniji “Slikamo Crepaju - SLIC”, održanoj sedmi put. Osim stvaralaca iz Pančeva, Beograda, Zrenjanina, Crepaje i još nekih mesta, ambijent banatske kuće i dvorišta naslonjenih na kafe, daleko od njihovih ateljea, prijao je i onima koji su došli čak iz Moskve i Pariza.

Domaćini su bili vlasnik kafea Gluvakov i slikar Ivan Karafilovski iz Crepaje, a slikari, pisci i muzičari osećali se kao kod kuće, pogotovo jer svi vole banatske đakonije i kreativnost u spontanoj atmosferi.

- Sve je krenulo zarad druženja i sklonosti ka umetnosti jer u selima gotovo da nema kulturnih događaja. Takvo je vreme da nema odgovarajućih institucija, pa onda šta sami napravimo našoj deci, tako će nam i biti. Što zasejemo to ćemo posle i brati. Pored toga što u kafeu svaki dan imamo isključivo džez, bluz i rok muziku, dodatno smo ga obogatili drugim umetnostima - objašnjava Gluvakov.

Na ovoj koloniji okupilo se 18 umetnika, a prethodnih godina bilo ih je i duplo više. Ono što naslikaju ostaje u “Banat bluz kafeu”, koji u svom fundusu već ima preko 200 eksponata.

- Slike su samo formalno vlasništvu kafea i moje porodice, da se to ne raskrčmi i razvuče. Odmah sam naglasio da se njima neće nikad trgovati. Jedino nas interesuje da ono što se stvori ostane selu, a umetnici, galerije i drugi organizatori izložbi, uvek mogu da ih posude - dodaje Gluvakov.

Veli i da među ostvarenjima nastajalim do sad u Crepaji ima i takvih gde su ramovi vredniji od slika, ali to ne umanjuje odnos koji se ovde gaji prema stvaralaštvu.

- Najveća dobit je da se neki mladi ljudi možda prihvate štafelaja ili bar razumeju kako da shvataju slike jer ako im to ne pokažemo, mogu pomisliti da tako što i ne treba da postoji. A da sve to ostvarimo, snalazimo se teško, kako znamo i umemo da izdržimo dok kolonija traje. To je kao da svaki dan imaš svatove u kući, ali srećom slikari nisu zahtevni ljudi. Nemaju neke posebne prohteve, a vreme koje provode ovde pretvara se u nezaboravna druženja i razmenu iskustava. Pomešaju se akademski slikari, amateri i slikari naive, a svi imaju isti tretman. Svima koji hoće da slikaju naša vrata su otvorena, a bitno je što ljudi u selu i okolini vide da nešto vredno nastaje i u običnim kućama i avlijama, a ne samo po gradovima, kulturnim centrima ili galerijama - naglašava gazda Dušan.

Organizator kolonije Karafilovski ukazuje da na minulom okupljanju pratećih događanja po meri slikara, ali i meštana, nije manjkalo. Priređena je izložba renomiranog slikara naive Pavela Hajka iz Kovačice, aforizme je promovisao Aleksandar Čotrić, knjigu “Ne znam kako da počnem” Dušan Genc iz Crepaje, u društvu spisateljica Udruženja “Banatska petica”, a uveče su bile nezobilazne žive svirke Baneta Gluvakova i više bendova.

- Kako i priliči, na završetku kolonije uvek napravimo katalog nastalih slika i priredimo izložbu u Galeriji “Podrum” u “Banat bluz kafeu”, podelimo zahvalnice učesnicima i svima koji pomažu. Istina, okupili smo skromniji broj umetnika jer je bilo kolonija i sa preko 30. Svaki umetnik ima svoj lični pečat i afinitet, nikad im ništa ne namećemo, nego im dajemo punu slobodu u izboru tehnika i tema, pa nam se verovatno zato pojedini svakog leta vraćaju, kao Janko Laco iz Zrenjanina. Inspiraciju nalaze u banatskoj ravnici i našim gostoljubivim ljudima, a neki su se osvrnuli i na trenutnu situaciju zbog pandemije - sumira utiske Karafilovski, dodajući da su, pored domaćina iz “Banat bluz kafea”, koloniju podržali sponzori iz Crepaje i Pančeva, a malo i opština Kovačica.  

Konstantin Stupovski iz Pariza veli da se kolonija u Crepaji razlikuje od drugih u kojima je boravio, a posebno je uživao u muzici.

-Ovaj skup je jedan od najluđih, najslađih i najlepših na kojima sam bio, a bio sam ih na puno, čak je bolji i od nekih koje sam ja organizovao - oduševljen je i beogradski slikar Miloš Kostić.

Milorad Mitrović