Droga za silovanje ponovo u Srbiji i zemljama regiona
U Srbiji, ali i zemljama regiona, ponovo se pojavila „droga za silovanje”- izuzetno je opasna, može da ubije i najčešće može da se kupi na “dark vebu”.
„Droga za silovanje” ili tečni ekstazi je medikament koji utiče na način ponašanja i psihu čoveka, a uz to može izazvati i smirivanje uz hipnotički učinak, odnosno pospanost. Dodatno izaziva gubitak pamćenja za period koji je sledio nakon konzumiranja. Naročito je opasno ako se kombinuju s alkoholom jer, osim pojačane pospanosti, može doći i do poremećaja disanja kao i ostalih vitalnih funkcija, pa i do smrti usled predoziranja. Pripada farmaceutskoj familiji benzodiazepin, u koju spadaju i valijum, librijum i ksanaks, ali je deset puta jača od njih. Dejstvo ove droge počinje od dvadeset do trideset minuta nakon konzumiranja, a može trajati između osam i dvanaest sati.
Po rečima stručnjaka, takozvani tečni ekstazi izaziva duboku uspavanost i zbog toga ga zovu “droga za silovanje”. Žrtva je potpuno omamljena, uz pravu dozu spava oko pet sati i ne budi se na duže od nekoliko sekundi, nakon čega opet zaspi, a stanje omamljenosti je blisko komi. Za omamljivanje i gubitak pamćenja dovoljno je nekoliko mililitara, a žrtva se, bukvalno, neće sećati bilo čega što se tokom omamljenosti dogodi.
„Droga za silovanje” je providna i neprimetna jer nema specifičan miris i ukus, pa se zbog toga lako meša sa žestokim alkoholnim pićima, a da se ne oseti. Dodatni problem kod te droge je što njen „kvalitet” ne može biti proveren, pa se ne zna sa sigurnošću kolika je koncentracija kojih supstanci u bočici. Tako se ne može znati ni šta je „dovoljna” doza, zbog čega lako može doći do predoziranja i smrti.
Kao glavne “droge za silovanje” pominju se GHB i “rufi”.
GHB (gamahidroksibutirat) spada u kategoriju depresora nervnog sistema. Razvijen je ranih šezdesetih godina kao ljudski anestetik, ali je napušten zbog neželjenih nuspojava. Osamdesetih se koristio kao sredstvo za uspavljivanje, a devedesetih počinje njegova upotreba kao rekreacionog psihoaktivnog sredstva. GHB je droga koja može da se napravi u kućnim uslovima i to je čini veoma opasnom jer su,praktično, svi sastojci dostupni svakome.
„Rufi” je ulično ime za lek rohypnol, odnosno flunitrazepam, sedativ deset puta jači od valijuma. Ta supstanca se primenjuje u lečenju nesanice, a razvila ju je farmaceutska kompanija „Roche” početkom sedamdesetih godina prošlog veka. U kombinaciji s alkoholom učinak flunitrazepama se pojačava, a prve zloupotrebe zabeležene su osamdesetih godina, kada se upotrebljavao sam ili u kombinaciji s ostalim drogama.
Ponekad se uzima da bi se pojačao heroinski „haj” ili ublažio doživljaj „spuštanja” nakon kokainskog ili krek-vrhunca. Ukoliko se koristi s alkoholom, „rufi” izaziva stanje dezinhibicije i amneziju.
Oko minut nakon primene, ženska osoba kojoj je podmetnut „rufi” može se osećati omamljeno i dezorijentisano, a istovremeno joj je i jako vruće i jako hladno i ima nagon na povraćanje. Može doživeti poteškoće u govoru i kretanju. Nakon dejstva uglavnom nema sećanja na ono što joj se događalo za vreme dejstva supstance.
Velika zaplena u Beogradu
Policija je u novembru 2016. godine uspela od četvoročlane bande u Beogradu da zapleni čak 4,5 litara te droge. Četiri osobe su tada uhapšene zbog sumnje da su proizvodile i prodavale drogu poznatu kao „droga za silovanje”.
Po navodima medija, uhapšeni su tvrdili da nisu prodavali drogu, ali je kod jednog od njih policija pronašla spisak s imenima klijenata, kao i datumima isporuke. Privedeni nisu želeli da otkriju odakle im narkotik, a na saslušanju su se branili da im je služio za ličnu upotrebu, odnosno stimulaciju i podizanje raspoloženja.
Osim silovatelja, ovu drogu koriste i pljačkaši da bi uspavali svoje žrtve, a često je upotrebljavaju alkoholičari i zavisnici od heroina. Uzima se oralno, udisanjem i pomoću injekcije.
Pre tri godine iz Srbije stigla i u Italiju
Italijanski karabinjeri su u februaru 2019. u Bolonji uhapsili jednog 40-godišnjeg biologa-nutricionistu kod koga je pronađeno oko pola litra droge poznate kao „droga za silovanje”. Droga je bila u tečnom stanju i gotovo 100 odsto čista, što znači da se od te količine moglo napraviti oko 700 doza. Na osnovu podataka italijanske Carinske službe, urađena je rekonstrukcija događaja i utvrđeno da je ta droga stigla iz Srbije.
Često se apeluje na mlade da vode računa i obrate pažnju na pića koja konzumiraju, uglavnom na privatnim žurkama u kućama i stanovima gde je veća verovatnoća dodavanja ove droge, ali i u klubovima i kafićima.
Početkom devedesetih godina, ova droga dobija naziv „mamac za silovanje devojaka“ jer “žrtva” ne primeti kada se sipa u piće. Stručnjaci savetuju mlade da, prevencije radi, na zabavama i u noćnom provodu uzimaju pića koja su zatvorena u flašama ili limenkama i koja će sami otvoriti, takođe ne treba uzimati piće od nepoznatih osoba, a ukoliko su se odvojili od svog pića, treba naručiti novo. Veoma je bitno da stariji objasne mladima da nikako ne treba da pristanu na to da im neko nešto sipa u piće uz nagovor da će se zbog toga lepše i opuštenije osećati.
D. Nikolić