Održan kikindski FENOK: Dve decenije istrajnosti u očuvanju tradicije

Na jubileju jedinstvene manifestacije koja je počela u četvrtak i trajala do nedelje, učestvovali su orkestri i solisti iz Srbije, Bugarske, Rumunije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Jubilarni festival otvorio je predsednik Skupštine grada Kikinde Mladen Bogdan istakavši da je FENOK važan za očuvanje tradicije i promociju ovog grada.

- Manifestacija je odraz dobrih odnosa među susedima i multikulturalnosti na koju je Kikinda kao grad dobrih ljudi ponosna - naglasio je Bogdan.

Lavinijus Nikolajević sa Fakulteta muzičke umetnosti Zapadnog univerziteta u Temišvaru konstatuje da je učešće orkestra iz susedne zemlje nastavak plodonosne saradnje.

- Bez jezika, tradicije i kulturnog nasleđa nećemo postojati kao narod. Radujem se što smo u Kikindi gde se pođednako posvećuje pažnja srpskoj, rumunskoj, mađarskoj pesmi i igri - rekao je Lavinijus Nikolajević.

Direktor ADZNM “Gusle” Zoran Petrović je sumirao dosadašnji učinak FENOK-a na kome je tokom dve decenije učestvovalo između 120 i 140 ansambala uz veliki broj solista. Pored gostiju iz zemalja u okruženju na FENOK-u su svirali i gosti iz Rusije, Švedske, Turske.

- Ovo je izvanredan festival koji je pokazao svoju izdržljivost – precizirao je Petrović.

Istovremeno se u Kikindi održava i etno kamp na kome se prema rečima Zorana Petrovića susreću nauka i praktičari koji se bave folklorom, igrom svirkom i pevanjem.

- Ovo je mesto gde počinju rasprave o terminološkim problemima, kako šta definisati, ali ovo je i mesto gde se često pokreću ideje od značaja za ovaj pokret - naglašava Petrović.

Petrović kaže da etno kamp praktično traje preko cele godine, a letnji deo je vidljiv kada se u Kikindi okupe studenti i profesori.

- Stručni tim i saradnici uvek imaju šta da rade, od terenskih istraživanja do obrade i  pripreme i ono najdraže, kako nešto što je tradicionalno i autentično zabeleženo približiti publici i popularisati to što radimo. Za dve decenije ovde se osposobilo više od 200 etnomuzikologa, a vreme će pokazati koliko smo svi mi zajedno stručnjaci u ovoj oblasti. Od preko 200 studenata koji su prošli kroz etno kamp mnogi od njih su zaista u vrhu struke u Srbiji i regionu. Mi smo izuzetno ponosni na njih. Nekako ta spona između bivših studenata i sadašnjih predavača profesora i istraživača, ostaje za ceo život. Dve decenije su dug period i to su posebne specijalne veze, pa kod onih koji su iz bilo kojih razloga sprečeni postoji žal što nisu ovde, jer svi žele da dođu u Kikindu - uveren je Zoran Petrović. 

Praksa etno kampa iz Kikinde preneta u Kolašin

Specijalista specijalista vaspitač za tradiconalne igre Davor Sedlarević kaže da je u neku ruku kamp odgovoran za fenomen etnomuzikologije.

- Kroz angažman u ADZNM “Gusle” došao sam do znanja i mogućnosti da praksu etno kampa iz Kikinde prenesem u Kolašin. Rezultat toga je i 14 plesova Kolašinskog kraja zaštićeno u Crnoj Gori kao nematerijalno kulturno dobro- priča Sedlarević.  -U pitanju su plesovi koji se izvode samo uz pesmu i ritam koraka, bez muzičke pratnje. Ta kola smo sakupili u okolini Kolašina kroz projekat etno kampa i moja istraživanja, što potvrđuje veliku povezanost i uticaj kikindskog kampa. Ovim istraživanjima se bavim od 2010,.godine i kroz rad u etno kampu došlo se do preko 40 tradicionalnih plesova i preko 60 pesama iz Kolašinskog kraja, a pre toga ih je bilo popisano svega nekoliko.

Za vrerme FENOK-a u dvorištu Kurije kikindksoj publici su se predstavili Veliki narodni orkestar ADZNM “Gusle”, pevačka grupa etno kampa, Narodni orkekstar iz ansambla “Vila” i KUD “Železničar” iz Novog Sada, “Big bend” iz Zrenjanina, te gosti iz Crne Gore i Rumunije.

M. Mitrović