DNEVNIK na licu mesta: Kuvarancije na velikom vašaru u Malim Pijacama

Zamirišu na vašarima kobasice, hurke, pljeskavice, pečenje i paprikaši, a od pre 12 godina na ovdašnjem vašarištu se uz junski ili julski vašar priređuje “Takmičenje nacija u kuvanju bez granica”, pa je zbog kuvarancija prošle nedelje na okupu bilo oko 75 ekipa.

- Godišnje održavamo deset vašara, koji iako smo malo mesto pariraju vašarima u Senti, Čantaviru i Bačkoj Topoli. Ako gledamo da su Male Pijace najmanje od svih naselja na severu Bačke gde je sačuvana tradicija vašara i zbog toga smo ponosni. Nama je vašar prioritet jer selo tada posećuje oko 5.000 ljudi - kaže predsednik Saveta MZ Male Pijaca Ede Sarapka.

Veliki vašar u Malim Pijacama ima 240 stalnih zakupaca koji rezervišu prodajna mesta, a uz to na svakom vašaru se pojavi još preko stotinu sezonskih, tako da je uvek prisutna ponuda oko 350 izlagača, a Ede Sarapka kaže da je godišnji prihod od organizacije oko milion i po dinara.

- Uvek ističemo da su Male Pijace malo mesto sa velikim vašarom, odnosno velikom pijacom, ali zbog toga nećemo menjati naziv našeg mesta. Hoćemo da negujemo tradiciju da se u Malim Pijacama održava najveći vašar na severu Bačke. Polovinom prošlog veka preprodavci iz Subotice su dolazili da kupuju robu ovdašnjih poljoprivrednih proizvođača koji su na više mesta imali male pijace gde su prodavali jaja, živinu i druge proizvode. Preprodavci koji su dolazili iz Subotice uvek su govorili da idu do malih pijaca, pa je zbog toga što smo nekada imali više malih pijaca po tome i selo dobilo ime - objašnjava Sarapka.

Glavni organizator “Takmičenja nacija u kuvanju bez granica” Andraš Varbai iz Udruženja za očuvanje gastronomskih tradicija “Čef” ukazuje da zbog korone nisu došle kulinarske ekipe iz Slovačke i Ukrajine, ali da su se  stigli kulinari iz Mađarske i Rumunije.

- Pandemija korone je učinila da imamo manje ekipa, jer smo na prethodnoj manifestaciji imali čak 160. Pripremaju se supe, čorbe i paprikaši u kotlićima, jela sa roštilja i pečenice na ražnju. Kuvaju ekipe raznih udruženja, mesnih zajednica i lokalnih samouprava, predstavnici medija i individualno družine kulinara, a učinak ocenjuje žiri sastavljen od renomiranih vitezova kulinarstva iz Mađarske - veli Varbai.     

Ekipa govedarske farme porodice Berze iz Utrina, kod Ade, spremala je junetinu ispod sača, a u kotliću se od mesa šarolea krčkao paprikaš, što je nadgledao Nandor Nađpal iz Ade.

- Meso od goveda rase šarole je najkvalitetnije. Ispod sača sprema se sa dosta povrća. Treba imati strpljenja jer krčkanje ispod sača i u kotliću potraje oko četiri sata, da bi opravdali očekivanja oko 30 naših gostiju - kaže Nandor Nađpal.

U ulozi domaćina ekipi srednjoškolaca iz Sente i Malih Pijaca, koji za kuvare uče u Morahalomu u odeljenju Srednjoškolskog centra “Tot Janoš” iz Segedina, bio je Silvestar Palinkaš iz Malih Pijaca.

- Naši momci, budući kuvari imaju priliku da pokažu šta su do sada u školi naučili i šta sve znaju. Spremaju ovčiji paprikaš na malopijački seljački način, jer učesnici i posetioci sa strane treba da upoznaju naše običaje - ispričao je Palinkaš.

Na tropskoj vrelini malopijačkog vašarišta bilo je malo i jadikovki, ali preovladavali su umešnost i optimizam kulinara. Zoltanu Šobleheru iz malih Pijaca nije bilo svejedno kada je umesto obećanog i očekivanog jagnjeta za okretanje na ražnju od sponzora iz Adorjana stigao ovan, ko zna koliko godina star…

- Nije isto da li se na ražnju okreće jagnjetina ili ovčetina, ali nema te ovčetine koja može da se odupre toploti žeravice. Okreće se ovčetina već oko pet sati, još od jutros, ali biće ukusnog pečenja za ručak - bio je optimista Šobleher.   

Dragan Poljaković iz Starog Žednika uverava da je juneći gulaš od potkolenice najukusniji, mnogo bolji i ukusniji nego kada se kuva od buta.

- To je zbog želatina koji saftu daje poseban ukus. U kotlić pored mesa ide crni luk i kvalitetna začinska paprika, takođe i dosta strpljenja, jer kuvanje traje tri i po do četiri sata - pojasšnjava Poljaković.

Predsednica Udruženja “Jorgovan” iz Torde Eva Farkaš predvodila je desetočlanu ekipu.

- Spremamo supu od morke i ovčiji paprikaš, a na brojnim manifestacijama na koje idemo obavezno se i roštilja. Uvek nas je sve više u ekipi i za jela koja pripremamo osvajamo prvo, drugo ili treće mesto. Moja porodica se bavi najviše proizvodnjom belog luka, sa sestrinim sinom ove sezone ga uzgajamo na sedam lanaca, tako da celog leta imamo šta da radimo, ali nađemo vremena za predah i druženje. Iako smo stariji  volimo svake subote i nedelje negde da idemo, to nam je uživancija, a dobro je što i suprug Ferenc, naši prijatelji i prvi čovek sela Janoš Dobai, volimo da se na ovakav način razonodimo - kazuje utiske Eva Farkaš.

Milorad Mitrović

Projekat „Kanjiža na dlanu” realizuje  “DVP Digital” a sufinansira Opština Kanjiža. Stavovi u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.